Serijal "Godina bola": Priča o anđelu koji nad nama bdi - Angelina Aćimović

Njeno ime govorilo je o njoj. Njeni talenti govorili su umesto nje. Angelina Aćimović, četrnaestogodišnja devojčica koja je sanjala da postane modna dizajnerka.

Snovi su joj prekinuti, 3. maja 2023. godine kada je drug iz razreda pucao iz pištolja u nju i još osam drugara i čuvara Osnovne škole "Vladislav Ribnikar". Ipak način da ostvari njene snove pronašla je njena porodica uz pomoć drugih ljudi.

Serijal "Godina bola": Priča o ubijenom malom princu - Andrija Čikić ne sme biti zaboravljen

U priči posvećenoj devojčici anđeoskog imena, vraćamo se na mesto gde je provela svoj poslednji vikend i saznajemo  zbog čega nikada ne treba da je zaboravimo.

"Tvoje dete leži ispod zemlje, ne možeš da je zagrliš, da je čuješ, te stvari ne mogu da prihvatim. Ime sam joj dala ja, nosila sam to ime uz sebe od detinjstva. To je bilo baš retko ime, kod nas ga skoro nikada nisam čula, uvek sam mislila da ću njega dati svom detetu jednog dana. Kad sam je rodila prve reči koje sam joj rekla kad su mi je doneli u naručje bilo je - moja profesorica i tako je i ostalo“, ispričala nam je Angelinina majka Natalija Aćimović.

Angelina. Njoj ni majčina rizična trudnoća nije bila prepreka da na ovaj svet dođe kao zdrava beba. Pretposlednjeg dana januara, 2009. godine Marija je dobila mlađu sestru, mama drugu ćerku, a tata četvrto dete.

"Sve je bilo zaista kao u bajci za nas. Izuzetno je ličila na pravu princezu, tako nam je i predstavila sestra rekavši - evo to je vaša princeza. Ona je jedno okce otvorila i videla nas na kratko i nastavila da spava i mi smo bili puni sreće, puni ljubavi i jedva smo čekali da je nosimo kući“, seća se Angelinin otac Anđelko trenutaka iz porodilišta i dodaje:

„Kada se kupala bila je posebna, uživali smo da nas prska, nije nikada bila da miruje. Uvek je pravila neke svoje igre. Na sve načine nas je činila srećnim u svom odrastanju od prvog dana“, kaže Anđelko.

Majka Natalija rekla nam je da su od Angeline svi imali šta da nauče, da iako je bila mlada, mudrosti joj nije manjkalo.

„Ona je bila toliko pametna i inteligentna i toliko imala neku duboku mudrost od malih nogu. Ona me je naučila stvarima koje meni nisu date da ih znam, ja sam uvek bila toliko ushićena zbog njenih stavova. Prosto učila sam od nje, toliko sam bila zahvalna Bogu što imam takvo dete od kog mogu da učim, zaista. Ne znam zaista da li je to božija volja, božiji dar, da toliko bude pametna, mi smo tražili uvek savete od nje u svemu“, objašnjava za UNU majka Natalija.

Devojčica anđeoskog imena, volela je klizanje na ledu, slatkiše koje sama napravi, a posebno modu. Crteži odeće nizali su se od njene četvrte godine i kada je kasnije upisala školu za modni dizajn, bilo je jasno da bi jednoga dana baš to moglo da joj bude i profesija.

„Od malih nogu je konstantno radila nešto sa olovkom i papirom, to je za nju bilo kao da drži kašiku ili čašu vode. Ona je konstantno nešto crtala, lepila i pravila. Bila je takva da nije mogla da podnese da je neko pored nje u svađi, da je ljut ili neraspoložen. Čak i ona kada bi bila neraspoložena, nakon pet minuta samoće u sobi dolazila bi potpuno srećna i tu bi ljubav i sreću širila među sve nas. Niko pored nje ne može da bude tužan i neraspoložen“, kaže majka Natalija, dok otac Anđelko dodaje:

„Uglavnom je imala neki svoj posao i mi smo time bili iznenađeni kako je ona umela da vodi te diplomatske razgovore. Ako čuje da mi nešto pričamo i da joj se tu nešto ne dopada, dolazila bi do mene i mame, poljubi nas pa nam kaže kako nismo u pravu i zbog čega, da se izljubimo, pomirimo. Mi u porodici nismo imali nikada ozbiljnih svađa, ali kao i svuda bude situacija da imamo različita mišljenja, ona se u tome snalazila fantastično, bilo je umeće njeno da ona to reši“, kaže Anđelko.

Po uzrastu ni dete, ni devojka... imala je dar da svoju pozitivnu energiju učini zaraznom, pa je lako zaslužila nadimak - mirovna misija porodice. Iako najmlađa u kući, pokazivala je odlučnost i zrelost, a njeno mišljenje često je bilo presudno u donošenju važnih odluka.

„Kada smo odlučivali da se preselimo iz Podgorice u Srbiju, bila je dilema kako će i gde deca ići u školu, osnovnu i srednju. Gde ćemo da živimo, pošto smo tada imali mesto u Podgorici, ona je tu dilemu razrešila tako što je putem interneta našla školu gde će da uče, prvo stan, pa blizu i škola, gde će da se upiše. Sve je odradila i samo mi je dala telefon dok sam ja bio u Beogradu i radio, i tu više nije bilo komentara šta ćemo i kako ćemo“, objašnjava Anđelko Aćimović.

I dok se po ko zna koji put pitaju da li bi možda sve bilo drugačije da iz Podgorice nisu došli u Beograd, u sećanje se sve jače urezuju poslednji dani koje su proveli zajedno baš pored Dunava u Krnjači, pre godinu dana.

„Prvog i drugog maja bili smo tu, otkrili smo ovo mesto slučajno, želeći da izvedemo Zoju da trčimo gde je mirno, tako da smo došli do Dunava. Angelina je zaista uživala, svi smo bili zajedno i upravo smo tu nedelju doneli jednu porodičnu odluku da ja više nikada neću raditi vikendom, jer se dešavalo da zbog obaveza nekada i radim. To je bila odluka da ne radim više vikendom i da onda uvek vikendom idemo negde zajedno. I tada smo bili zajedno do dva sata popodne, a negde oko četiti sata poslepodne imala je dogovor sa Adrijanom i još nekim drugaricama, da se vide u tržnom centru. Odvezao sam je i vratio i tu smo bili, čak sam i u svojim stihovima koje pišem napisao stihove da je najlepši vikend baš taj. Sedela je na ljuljašci, pravili smo roštilj, igrali se, trčali za Zojom“, seća se Angelinin otac, a majka kroz suze svedoči o tome kakav je utisak njena devojčica ostavila na druge tog dana:

„Jedan meštanin je bio ushićen Angelinom, njenom lepotom, nežnošću, njenim plavim očima, on je sedeo i pričao o njoj tog dana, u jednom trenutku je i zaplakao, ne znam zašto, ona je toliko njega fascinirala“.

Sutradan je bio 3. maj, dan kada je sve postalo crno za mnoge porodice. Angelina je teško ranjena u školi i u bolnici se borila za život.  

„I dalje ne mogu da shvatim ništa, ni šta se desilo. Neke emocije čovek ne može da opiše rečima, neke emocije koje imam i koje osećam i dalje ne mogu da shvatim, ne mogu da shvatim šta se desilo. Otišla je srećna iz kuće i nikada se više nije vratila“, kaže Natalija Aćimović.

Dvanaest dana posle pucnjave u školi na Vračaru, Angelina je podlegla povredama.

„To što su nju oživeli i uključili bukvalno na aparate, to samo dokazuje našu Angelinu i tu je ona nama napravila, da mi možemo još da budemo pored nje, da nju mazimo da pričamo sa njom. I dalje se pitam svako jutro gde je moje dete. Ona ne bi dozvolila da mi, ako može tako da se kaže, da propadnemo u životu“, kaže nam Natalija, a Anđelko potvrđuje:

„To su baš nama najteži trenuci, iako smo imali priliku i da je mazimo i da pričamo pričice koje smo joj pričali kada je ona bila mala, teško je bilo da shvatimo da su šanse nikakve skoro. Sve to raditi što smo radili, ali uvek smo verovali, ona je čak pustila suzu, znači njena duša je čula to što smo mi govorili. Jednom mi je javila u snu, protrčala je radosno pored mene kao malo detence, za mene je to bilo upozorenje jedno veliko, sreća, tako da verujem da kad uradim nešto dobro ona će se pojaviti“.

Veruju da je Angelinina duša sada anđeo koji bdi nad njima, a i svima nama, da ih sa neba čuva.

„Doživeli smo taj osećaj preobražaja bola, uvereni u to da dečija duša prelazi u oblik anđela i da se ona kod Gospoda moli za nas i da nam pomaže znajući da je ona samo fizički otišla. Da je njena duša tu i da je ona uvek uz nas i da uvek možemo na nju da se oslonimo, to nama daje snagu i daje nam snagu da je ničim ne izneverimo znajući kakva je ona bila. Nemamo nikakvu drugu potrebu da bilo šta drugo radimo osim to, jer smisao života nalazimo zaista u tome“, kaže Angelinin otac.

Ginče, kako su roditelji voleli da joj tepaju, maštala je da postane modna kreatorka. Spletom neplaniranih okolnosti, crteži koje je nacrtala sa samo deset godina, sada su haljine. Oživeli su ih domaći dizajneri, među kojima se našla i francuska kuća Dior.

„Meni duša plače, ali ne da mi to, ne da mi ona da plačem, nego treba da koračam ponosno, jer je to  moja sestra, to je sve ona. Oživljavamo je kroz njena dela, zahvaljujući tim dizajnerima. Nama su samo počeli da se javljaju razni ljudi, kreatori koji su hteli da učestvuju, a javljali su se čak i ljudi koji nemaju nikakve veze sa modom, ali želeli su da pomognu. Sve je bukvalno bilo nestvarno, i dan danas smo u šoku kada dođemo i vidimo haljine, ali znamo da nas ona vodi od prvog dana“, kaže Angelinina polusestra Jelena.

Novcem od njihove prodaje Fondacija Angelina pomagaće nekoj drugoj deci da žive bolje i srećnije. Upravo u tome, porodica je pronašla smisao da nastavi dalje.

„Ona je stvarno sa toliko godina nosila toliko stvari na koje ljudi mogu da se ugledaju. Nije bitno koliko smo odrasli ili mladi, to je prosto bio jedan život koji je za primer. Ona je nama stvarno dala mogućnost da mi i nakon njenog nestanka živimo u njeno ime, za šta joj veliko hvala. Znam da je ona presrećna, verujte mi da mi to osećamo,“, ističe sestra Marija, a sa tim je saglasna i majka Natalija:

„Ona je zaista za ovih 14 godina njenih toliko toga ostavila da mi ne moramo ništa ni da smišljamo i ovo sve što se dešava ovo sve radi ona. Apsolutno sam sigurna u to, ona nikad ne bi otišla odavde sa ovog sveta, nikada ne bi nestala“, poručuje Angelinina majka Natalija za kraj. 

Nakon epizode o Angelini Aćimović, sledi priča o Adriani Dukić. Ako ste propustili neku od epizoda serijala "Godina bola", možete ih pogledati ovde. U petak, 3. maja u 21.50 sati emitovaće se specijalno izdanje emisije "Reaktor - Ribnikar” sa Slavkom Beleslinom.

Serijal "Godina bola": Ovo je priča o ubijenom čuvaru u Ribnikaru - Draganu Vlahoviću

Gledaoci u Srbiji UNA TV mogu gledati putem kablovskih operatera: MTS Iris (na poziciji 126), m:sat (128), Supernova (na poziciji 26), Orion Telekom (na poziciji 11), BeotelNet (na poziciji 11), Yettel Hipernet TV platforma (na poziciji 14), na teritoriji Beograda - GRADSKA TELEVIZIJA na poziciji 11 set top box alotment Avala, Xplore TV (na poziciji 10), ST Cable – Sat Trak (na poziciji 47), KBC NET (na poziciji 11), NEXT (na poziciji 24) i Jotel (na poziciji 27).

Gledaocima u Bosni i Hercegovini UNA TV je dostupna putem m:tel (na poziciji 22), Supernova (na poziciji 19), BlicNET (na poziciji 19), Elta Kabel (na poziciji 19), Telrad (na poziciji 19), KALDERA KDS (na poziciji 19), Telemach (na poziciji 69), HS Kablovska televizija (na poziciji 69), HKB Net (na poziciji 69), M&H Company (na poziciji 69), BH Telecom (na poziciji 54),  MUX D digitalno emitovanje (na poziciji 2), HomeTV- Eronet (na poziciji 30), TXTV (na poziciji 168), mSAT - Lista 1 (na poziciji 120) i Lista 2 (na poziciji 66), MAX TV (na poziciji 20), WIRAC (na poziciji 22), TERC KTV (na poziciji 130), MEDIASKY (na poziciji 25), AMBNET (pozicija 12), Stokic KDS (na poziciji 24), Miss KDS (na poziciji 202), KDS Ortak (na poziciji 35), Logosoft (na poziciji 630), DINNET (na poziciji 30), KTV E-G-E (na poziciji 12), Global IPTV (na poziciji 9 u Federaciji BiH i na poziciji 4 u Republici Srpskoj), ZipZap IPTV (Zenica) na poziciji 23, dok je gledaocima u Crnoj Gori dostupna putem MTEL ME (na poziciji 112).

Kada bi predmeti u slučaju "Ribnikar" mogli da budu okončani? Struka se oglasila

OŠ Vladislav Ribnikar objavila In memoriam nastradaloj učenicima i čuvaru