Škole bez mobilnih telefona: Mogu li nove generacije bez ekrana?

Pažnja kod deteta je važna za razvoj. Međutim, uz korišćenje novih tehonlogija u savremenom društvu, posebno tokom nastave sve ju je teže održati.

Zbog toga su se neke škole odlučile da upotrebu telefona i pametnih satova stave pod kontrolu.

Kako je to uticalo na nove generacije koji stasavaju okružene ekranima?

U beogradskoj Osnovnoj školi „Josif Pančić“, telefoni i pametni satovi se odlažu pre nego što nastava počne.

„Oni su sada prvi razred i mi smo naučili, kada dođemo u školu da svoje satiće stavimo ovde, oni koji ih nose, drže se ovde i kad krenu kućama kasnije oni to uzmu“,govori nam učiteljica Jasmina Đorđević.

Tako je već nekoliko godina. Učiteljica Jasmina Đorević smatra da nema potrebe da ih đaci koriste, osim ako nije u svrhu nastave.  

„Pritom, mislim da to jako odvlači pažnju deci. Mali su i veliki, i svaki traži neku krivinicu da to uhvati pa da igra zabavlja, deca su to“, kaže Đorđević.

Telefoni i druge pametne sprave negativno utiču na koncentraciju đaka tu nema spora, navodi školski psiholog Branka Tišma.  

„Dečija pažnja je ili podeljena na ono što je sadržaj časa ili je potpuno usmerena na telefon, a samo se tako smotri i očijuka sa časovima. Tako da je tu koncentracija nikakva, ravna nuli“, objašnjava školski psiholog Branka Tišma.

Iako svi roditelji ne podržavaju odlaganje telefona, dogovor ipak poštuju.

„Dostupno je roditeljima da sa mnom razgovaraju. Znaju gde su im deca. Zaista, mislim da, naročito ovi smartići, kaže da znamo gde nam je dete, a gde bi bilo - dete je u školi. Kod učitelja na nastavi, bezbedni su“, poručuje učiteljica Đorđević.

Najvažniji je pristup, pokazuje praksa. Izreka "dogovor kuću gradi" u školi "Josif Pančić" je urodila plodom. Istim putem su krenule i druge škole u zemlji.  Tako se đaci lepše druže i bolje prate nastavu, kažu njihovi učitelji.