Posebno ga slave vinogradari, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i ugostitelji
Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, useva i iskrene ljubavi hrišćana, koji je stradao za hrišćansku veru.
Sveti Trifun se smatra i zaštitnikom mnogih zanata, a posebno ga slave vinogradari, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i ugostitelji.
Na današnji dan zvanično počinje i orezivanje vinove loze, a običaji nalažu da se na svetog Trifuna u vinogradu obavlja poseban crkveni obred i time obeleži nova sezona i prizove plodna godina.
Prema narodnom verovanju, ukoliko na svetog Trifuna pada kiša ili sneg, godina će biti kišna i plodna, a ukoliko sija sunce, biće sušna.
Takođe, postoji verovanje i da nakon 14. februara zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.
Svetog Trifuna slave i mnogobrojne porodice kao krsnu slavu i mole se njemu da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.
Prema predanju, zaštitnik vinogradara rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi blagodat, jer je mogao da isceljuje bolest kod ljudi i domaćih životinja, i da njih isteruje zle duhove.
Kada je Rimskim carstvom zavladao car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela i potpuno izgubila koncentraciju. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli.
Tada je, prema predanju, zli duh progovorio iz nje i rekao da ga samo Trifun može isterati, te su pred Gordijanu doveli mnoge ljude iz carstva koji su se zvali tim imenom.
Svi pokušaji su bili bezuspešni, do dolaska mladog Trifuna iz Kampsade, koji je izlečio devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima.
To bogatstvo mladić je na povratku razdelio siromasima i nastavio da čuva guske i moli se Bogu.
Međutim, njegov mir nije dugo trajao jer kada je na rimski presto došao car Dekije, počeo je da muči Trifuna, jer je odbijao da se odrekne Hrista.
Car Dekija je na kraju odlučio da Trifuna ubiju mačem, što se i dogodilo 114. februara 250. godine.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.