Slavimo Vidovdan - praznik srpstva i vere u jedinstvo: Običaji su jasni i traju vekovima

Danas je Vidovdan, jedan od ključnih nacionalnih praznika Srba, dan kada se sećamo Svetog mučenika kneza Lazara, onih koji su se zajedno sa njim borili na Kosovu 1389, protiv Turaka, kao i svih drugih koji su pali u borbi za otadžbinu.

Tokom Boja na Kosovu Knez Lazar je ubijen, od turske ruke, pošto je zarobljen. Prethodno, turskog sultana Murata ubio je srpski ratnik Miloš Obilić.

Imajući u vidu opšte okolnosti u kojima se Srbija našla te 1389, opredeljenje za borbu koju je predvodio knez Lazar, bilo je, racionalno gledano, svesna žrtva. 

Odnos snaga bio je takav da je otpor Turcima mogao delovati uzaludnim, no verski i moralni motiv odredio je da se turskim napadačima ima pružiti otpor bez obzira na posledice. Ta bitka postala je odrednica srpske istorije, jedna od ključnih, pre svega zbog nesumnjive činjenice da je opredeljnje za borbu za Srbe tada bilo svesna žrtva.

Posle Boja na Marici, septembra 1371, Bitka na Kosovu 1389, bila je najkrupniji pokušaj otpora turskoj navali uopšte. 

Pretpostavlja se da se na polju Kosovu tada borilo 15 do 20 hiljada ratnika na srpskoj strani, protiv oko 30.000 turskih vojnika. Postojeći, sada poznati izvori ne dozvoljavaju preciziranje, ono međutim što je nesumnjivo jeste da su žrtve na obe strane bile strahovite, a o žestini sukoba svedoči i jedinstven slučaj da su oba vladara poginula. Smrt sultana Murata tada jedini je takav slučaj u celokupnoj turskoj istoriji.

Mučenička žrtva Svetog kneza Lazara, i njegovih saboraca, dobila je postupno legendaran značaj za Srbe. Postala je deo nacionalnog predanja, večita podsetnica na neophodnost otpora i borbe. 

Sve potonje oslobodilačke borbe Srba uvek su bile i u znaku Kosova. Vodeća odrednica oslobodilačke borbe Srba tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova.  Odlučna pobeda Srba u Boju na Kumanovu 1912. i potom kod Velesa, dovela je do konačnog oslobođenja Kosova, kao rezultat Prvog balkanskog rata. 

Vidovdan se takođe ispostavio kao važan datum u više navrata tokom istorije Srba.

Na Vidovdan 1914, Gavrilo Princip, nacionalni revolucionar i sledbenik Mlade Bosne, izvršio je atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske monarhije. Taj događaj poslužiće vlastima u Beču kao izgovor za ultimatum i potom napad na Srbiju, čime je započeo Prvi svetski rat.

Kraljevina Srbija je iz tog rata, po cenu stravičnih žrtava, izašla kao pobednica. Plod srpske pobede bilo je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno od 1929, Jugoslavije. 

Obrazovanje zajedničke države te 1918, po opštem uverenju, bilo je ostvarenje davnašnjih nacionalnih ciljeva okupljanja pod jednim državnim krovom zemalja koje su bili istorijski i etnički srpske, kao i drugih jugoslovenskih zemlja u skladu sa proklamovanim ratnim ciljevima Srbije decembra 1914, Niškom deklaracijom. 

Na Vidovdan 1919, potpisan je Versajski mirovni sporazum, između zemalja pobednica Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata. 

Godine 1921, Konstituanta odnosno Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je upravo na Vidovdan prvi Ustav zajedničke drzave otuda nazvan Vidovdanski. 

Na Vidovdan 1881, potpisan je sporazum između Srbije i Austrougarske, poznat kao Tajna konvencija. Knez, potonji kralj Milan Obrenović preusmerio je tada spoljnopolitičku orjentaciju Srbije prema Beču, razočaran ponašanjem Rusije, počev od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija namerila da potpuno nasuprot  životnim interesima Srba stvori Veliku Bugarsku. 

Na Berlinskom kongresu ubrzo potom velike sile izašle su u susret interesima Srba. Ne samo da joj je priznata potpuna nezavisnost, nego je Srbija dobila i teritorijalno proširenje prema jugoistoku. Sastavni deo Srbije tada postaju Niš, Pirot, Leskovac, Vranje, Toplica.

Sporazum iz 1881, ispostaviće se kao blagotvoran za ekonomski uspon Srbije tokom narednih decenija.  

Godine 1948, u Bukureštu je obelodanjena Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ, upravo na Vidovdan.  Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage da zbace vrh KPJ.

Godine 2001, na Vidovdan, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i SRJ. 

U savremenoj Srbiji Vidovdan je zvanični državni praznik, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su se tokom istorije borili za otadžbinu.

Verski običaji i tradicija

Vidovdan, praznik nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, ima svoje specifične običaje. Naši preci su verovali u Svetovida pre nego što su prihvatili hrišćanstvo.

Nekada se smatralo da je Vidovdan praznik kada se bolje vidi, i kada se otvaraju oči,  jer se u narodnim predanjima Svetovid  povezuje sa lečenjem očnih bolesti.

Jedan od vekovima starih rituala koji se izvodi uoči Vidovdana je povezan sa vidovom travom. Veruje se da vidova trava devojkama može doneti san o budućem suprugu. Udate žene takođe treba da koriste vidovu travu kako bi isprobale trik.

Osim toga, postoje i verovanja da će mlade neudate devojke upoznati budućeg muža ako stavljaju vidovu travu, parče hleba i malo soli pod jastuk pre spavanja.

Postoji i običaj da se na Vidovdan ustaje pre zore i gleda prema Suncu izgovarajući molitvu za dobar vid. Umivanje vodom vidovkom uoči zore takođe je deo tradicije, jer se veruje da ima isceliteljske moći.

Običaji vezani za Vidovdan uključuju i posmatranje vremenskih uslova tog dana.

Ako je vedro, odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom. Ako je oblačno, veruje se da prekrštavanje oblaka može doneti blagotvornu kišu za useve.

Na Vidovdan se izbegavaju igre i pevanje kao znak poštovanja prema mrtvima.

Osim toga, postoji običaj da se na Vidovdan jedu zrelo voće, dok se u nekim krajevima iznose kese sa novcem kako bi se proverilo koliko je svako postigao tokom prethodne godine.