Smrt profesora Kneževića: Vrsni matematičar – žrtva izopačenog sistema vrednosti

Profesor matematike Jovan Knežević, urbana legenda Šeste beogradske gimnazije iznenada je preminuo u 65. godini života.

Poznat i kao "Joca Ubica", omiljen i omražen, za jedne ubica neznanja, za druge ubica volje za učenjem – ostao je upamćen kao suspendovani profesor protiv koga postupak nikada nije pokrenut.

Da li je ovaj vrsni matematičar zapravo prva žrtva pervertiranog sistema vrednosti?

Pre samo mesec dana, na desetine bivših učenika došlo je da podrži profesora Kneževića, koji je po treći put bio suspendovan. Ovoga puta, zbog peticije koju su potpisali roditelji tvrdeći da je, kako su naveli, davao preteške testove učenicima.

Jednačina zvana "život" prekinuta je iznenada, par meseci pred penziju. Knežević je umro a da niko nije bio saslušan povodom njegove suspenzije.

"I profesor Knežević, i profesori koji su pre par godina štrajkovali glađu, a neki od njih su preminuli, – svi oni su, na neki način, žrtva sistema. Možda ne direktno, onda indirektno. Jer pritisak koji se dešava, koji se vrši nad nastavnicima sigurno ostavlja posledice", kaže za UNU Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

"Mi smo izgubili čoveka koji je mnogo tražio od đaka, to je zasigurno. Ali sad se postavlja pitanje: Da li zaista oni koji koji traže visok kvalitet znanja, treba da budu na takav način tretirani ili, da obrnemo – Jesu li oni koji daju četvrke i petice dobri nastavnici?", upitala je Jasna Janković, iz Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Po svemu sudeći, za većinu roditelja jesu, navode profesori i dodaju da je sada ocena važnija od znanja, pa ne prezaju da pišu peticije, zovu direktora i pronalaze veze za prečicu do petice. A to je samo vrh ledenog brega, zato su u decembru izašli na ulice.

"Ljudi koji rade u školama su nezadovoljni, uplašeni i samo su na jedan mali način pokušali da objasne gde se nalazi naša profesija. To što se dešavalo prošlog meseca samo pokazuje koliko društvo o nama treba da razmisli jer se mi bavimo budućnošću dece", ističe za UNU Snežena Romandić iz Unije sindikata škola Beograda.

Dobre ocene se dele šakom i kapom, ali u obrazovnoj jednačini jedno ostaje nepoznato: Kakve umove će naše društvo za nekoliko godina dobiti?

"Sve odlične đake, polovina će ih biti vukovaca – a da li ćemo dobiti kvalitet? Ne, nećemo! Ovo treba da nam bude veliko pitanje: Šta smo uradili Jovanu Kneževiću, šta smo uradili našem sistemu vrednosti – i šta mu sada radimo, kako u školi, tako i van nje?", ističe Janković za UNU.

A možda je i pravi trenutak da makar pokušamo da rešimo ovu jednačinu, za nju nam i ne treba neverovatna, matematička logika, već ona obična - ljudska.