Prema podacima iz 2018. godine rezultati PISA testa su pokazali da trećina učenika prvog razreda srednje škole nije dostigla nivo funkcionalne pismenosti
Od ukupno 127.463 nepismena građanina Srbije, gotovo trećinu (4.510) čine deca od 10 do 19 godina, poslednji su dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, dok su rezultati PISA testa (Međunarodni program procene učeničkih postignuća) iz iste godine pokazali da čak 38 odsto učenika prvog razreda srednje škole nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti.
Jedan od zaključaka prethodnog istraživanja je da će zbog niskog nivoa pismenosti učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu.
Jasna Janković, profesorka srpskog jezika i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika (USPS), povodom juče obeleženog Međunarodnog dana obrazovanja kaže da se u rezultatima PISA testiranja pominje broj od preko 530.000 funkcionalno nepismenih građana Srbije, odnosno odraslih osoba koje ne mogu da ispunjavaju osnovne zahteve svakodnevnog života na društvenom i profesionalnom kontekstu, prenosi Kurir.
"To su podaci iz 2018, a sada čekamo obradu podataka od prošle godine da vidimo da li ima pomaka i gde se sada nalazimo po pitanju obrazovanja. Po zakonu u Srbiji je osnovno obrazovanje obavezno, međutim, imamo dva problema. Prvi je što ima dosta dece koja ne uđu u obrazovni sistem sa šest godina, kada počinje predškolsko, a ni u prvi razred sa sedam godina, a drugi problem je prerano napuštanje škole", kaže Jankovićeva.
Dakle, pre završetka tog osnovnog obrazovanja u trajanju od osam godina najčešće devojčice napuštaju školu zbog raznih situacija, pa i zbog udaje. Pritom postoje deca koja neredovno idu u školu, te samim tim i ne mogu da završe.
Jankovićeva dodaje da se to najviše odnosi na ruralne sredine na istoku, jugu i jugoistoku Srbije.
"Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mora da predvidi takve slučajeve, a zakonska regulativa mora biti oštrija. Deca su maloletna i nisu svesna problema, zato treba kažnjavati roditelje ako se dete sa sedam godina ne pojavi u školu", kaže Jankovićeva.
Jankovićeva dodaje da je u Beogradu gotovo iskorenjena funkcionalna nepismenost, ali je prisutna u ruralnim sredinama, gde se deca ili ne upisuju u školu, ili roditelji ne prate dete da li pohađa nastavu, pa čak i veliki broj samohranih majki ne šalje decu u školu. Valjalo bi uvesti neki plan za opismenjavanje kako bismo popravili ovu statistiku.
"Poseban problem našeg društva su funkcionalno nepismeni đaci. Podaci pokazuju da mi imamo trećinu nepismene đačke populacije koja završi osam razreda škole, dođe u srednju školu i ne može da izrazi svoje misli i osećanja. Zato moramo da se okrenemo školovanju, da deca znaju da je školovanje nešto što će im doneti bolji život, bolje radno mesto. Odrodili smo se od obrazovanja, a želeli bismo da budemo obrazovani", zaključuje Jankovićeva.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.