Srbiji treba nova definicija za zločin silovanja: Žrtva zaleđena od straha ne pruža otpor, ali je i dalje žrtva

Izmene Krivičnog zakonika prošle su javnu raspravu i sada se čeka finalni tekst. Predviđene su veće kazne za silovanje, moći će da se dosudi i doživotna kazna. 

Ipak, organizacije koje se zalažu za prava žena kažu da ponovo izostaje promena definicije silovanja. Traže da odsustvo pristanka na seksualni odnos postane osnov tog krivičnog dela. Struka ukazuje da sa takvim izmenama treba biti oprezan.

Zašto odbrana Miroslava Aleksića nije imala pitanja za svedoke? Oglasio se advokat Tintor posle suđenja

Lanac ubistava žena u Srbiji i ove godine: UNA pita - kako žrtvama obezbediti bolju zaštitu?

Skidao me je, ležao je preko mene, nije mi dao da dišem. Zaledila sam se, nisam znala kako da se ponašam.

Tim rečima je 17-godišnja žrtva tokom suđenja opisala šta je doživela. Nije se branila zbog straha od napasnika. 

Parališući strah brojne organizacije vide upravo kao ključni razlog da se u Krivičnom zakoniku promeni definicija silovanja. Zahtev je da u osnovi tog krivičnog dela bude odsustvo pristanka žrtve na seksualni odnos.

"Kada je reč o silovanju, ono je u našem Krivičnom zakoniku definisano kao neka vrsta radnje koja mora biti prinudna – obljuba ili sa obljubom izjednačeni čin, upotrebom sile ili pretnjom da će se napasti na neposredni život ili telo pasivnog subjekta, žrtve ili njemu bliskog lica. To je definicija koja je klasična definicija u smislu da je potrebna prinuda“, rekao je prof. dr Milan Škulić sa Katedre za krivično pravo sa Pravnog fakulteta u Beogradu za RTS.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su mnoge države imale ovako zastarelu definiciju kao kod nas.

"Nekako se podrazumevalo da žrtve silovanja moraju da pružaju otpor i da moraju da se brane i da, ako se nisu branile, saglasile su se i takva je bila i sudska praksa. Postoji jedan veliki broj slučajeva da se žrtve zalede i to da se žrtve zalede je naročito kod mlađih žrtava jer dolazi do velikog stresa i velike opasnosti“, navodi Macanovićeva.

Na promenu definicije, podseća, Srbiju obavezuje i Istanbulska konvencija koju je naša zemlja ratifikovala pre više od deceniju.

Oprez zakonodavca

Oprez zakonodavca struka donekle razume. Prvi problem bi, kažu, mogao da se javi već u fazi dokazivanja.

"Tužilaštvo u praksi u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li je žrtva dala svoj pristanak kao rezultat slobodne volje, što se procenjuje u kontekstu datih okolnosti samog događaja, čak i u onim situacijama kada žrtva nije pružala nikakav fizički otpor“, rekla je Aleksandra Mrdović, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

U dokaznom postupku nalaže se lekarski pregled, DNK veštačenje, kao i psihološko i psihijatrijsko veštačenje. Zato smatraju nije neophodno da se napiše i da je odsustvo pristanka osnov krivičnog dela silovanja.

"Ukoliko bi se prihvatilo takvo rešenje, u skladu naravno sa Istanbulskom konvencijom, onda bi tu trebalo tačno propisati šta se pod odsustvom pristanka podrazumeva i tu bi trebalo da se bude jako oprezan da bi se sprečile zlupotrebe na račun prijavljenih lica da ta lica ne bi neopravdano prolazila kroz postupak za ovako teško krivično delo“, objašnjava Aleksandra Mrdović za RTS.

"Država bi trebalo da razmisli o tome da eventualno to propiše kao osnovni oblik silovanja, a teži oblik ako je došlo do prinude ili posebno krivično delo neku vrstu silovanja gde nije potrebna prinuda već ne postoji saglasnost pasivnog subjekta – žrtve takvog dela na tu vrstu čina", rekao je Škulić.

Radi efikasnijeg postupka, nadležni ohrabruju žrtve da silovanje prijave što pre. Prošle godine prijavljeno je 75 slučajeva, a na zatvor je zbog silovanja osuđena 21 osoba – manje od trećine.

Zločin u izletištu: Optužnica protiv muškarca zbog silovanja devojke u Obrenovcu

Influenser osuđen zbog silovanja devojke: Zločin javno priznao na Jutjubu