Šta nam je činiti: Kako zaštititi decu na internetu?

Bezbednost dece na internetu tema je koja za celo društvo treba da bude objedinjujuća i da svi u društvu preuzimaju odgovornost u digitalnom svetu, saglasili su se ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić i ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski.

Na otvaranju konferencije "Bezbednost dece u digitalnoj epohi", Ristić se okupljenima obratio, kako je rekao, pre svega kao roditelj i naveo je da u društvu postoji potreba da se bavimo bezbednosti dece na internetu.

"Ta tema je objedinjujuća, kojom moramo da se bavimo sistematski, u kontinuitetu i svi zajedno", navodi Ristić.

Nova vrsta zavisnosti: Zbog lajka ili komentara satima smo na internetu, koliko je - previše?

Kako je podsetio, ministarstvo na čijem je čelu godinama unazad angažuje se po pitanju bezbednosti dece na internetu kroz Nacionalni kontakt centar za zaštitu dece na internetu.

"Ono što će Ministarstvo učiniti u naredneom periodu i ono što već postepeno počinje da čini, jeste da ćemo taj tim pojačati i učiniti ga još prisutnijim", rekao je Ristić.

On je pozvao da se o ovoj temi razgovara odgovorno, složno i da se uloži trud da se unapređuje znanje u toj oblasti. 

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski kazala je da se u 21. veku više komunicira u virtuelnom nego u realnom svetu i da je zbog toga neophodno da se preuzima odgovornost za ono što je izrečeno na internetu.

"Olako se koriste reči na društvenim mrežama i javljaju se različiti ljudi bez ikakve odgovornosti, jer smatraju da ono što je rečeno u virtuelnoj komunikaciji nije stvar za koju treba da preuzmu odgovornost", navodi Đurđević Stamenkovski.

Kako je kazala, u društvu se izgubila reč, a "kada se reč izgubi praktično ništa ne ostaje". Ministarka se osvrnula na masovno ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi prošlog proleća, te je istakla da velike procese započinju tragedije.

"Uvek velike procese započnu velike tragedije. Zato što nas one upozore da se život ne podrazumeva i da ne možemo neke stvari da shvatamo olako i da ih uzimamo zdravo za gotovo", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Dodala je da ne treba da se za odgajanje i vaspitavanje dece okreće samo vaspitačima i učiteljima, već pre svega porodici.

"Porodica je polazna tačka od koje sve kreće, to je bazna stanica koja je važna i koja nas određuje kao ljude", navela je ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Anđelko Aćimović ispred Fondacije Angelina izneo je nekoliko smernica za poboljšanje bezbednosti dece u školama u Srbiji, među kojima su analiza o nasilju u školama u protekloj školskoj godini i promene u obezbeđenju škola.

"Uraditi detaljnu analizu za prethodnu školsku godinu o broju vršnjačkog nasilja, nasilja kad nastavnim osobljen i obrnuto - i kako su rešavani ti slučajevi", naveo je Aćimović.

Dodao je da je neophodno i organizovati savetovanje, uz obavezno donošenje zaključaka i predloga, između nastavnog osoblja, rukovodilaca škole, predstavnika Ministarstva prosvete, skupštinskih odbora za školstvo, školskih odbora i MUP-a. Savetovanja bi se ticala nastavnog procesa i položaja nastavnika i učitelja, kao i obavezama roditelja u nastavnom procesu.

On je pod trećom i poslednjom tačkom naveo da treba promeniti pristup fizičkom obezbeđenju u školama, ocenjujući da sistem kakav je trenutno nije efikasan i da od njega ima "više štete nego koristi".

"Privatno obezbeđenje ne može da radi u državnim školama. Policajci koji su sklonjeni sa svog primarnog poziva na ovaj način ne treba da rade u školama. Treba formirati posebnu policijsku jedinicu školski policajac, poput komunalnih policajaca, koji bi radili na osnovu posebno donetih pravila i zakona u školskoj policiji, gde bi imali ovlašćenja i bili obučeni da rade sa decom", naveo je on.

Pedofili vrebaju na internetu: Roditelji nisu svesni opasnosti deljenja slika dece na društvenim mrežama