'Svi su mi okretali glavu - ćuti biće bolje': Ispovest žrtve nasilja za UNU

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, Srbija dočekuje sa 27 ubijenih žena u 2023. godini. 

Jedno je sumorna statistika, brojevi, određeni dan, a sasvim drugo je ispovest žrtve nasilja. Mnogi su taoci košmara porodičnog nasilja, a retki su oni koji nađu put iz pakla. 

Od početka godine u Srbiji ubijeno 27 žena

Svaka priča o porodičnom nasilju počinje slično: na početku veze, odnosno braka - sve je bilo dobro.

"Sve je bilo lepo dok nisam zatrudnela, treće godine braka, neki je konflikt bio i on mene udari i tu je skočio moj dever, njegov brat 'Pa trudna je, što je udaraš?' - 'ma slučajno, to je prvi šamar'", počinje svoju priču za UNU Slavica Tofilović.

Zašto nije otišla je pitanje koje bi i sada svako od vas postavio.

"Kad god sam se požalila nekom da me tuče i rođenoj majci svi su mi okretali glavu, ćuti biće bolje", priča Slavica.

No, to bolje nikada nije došlo.

"U novembru 2019. godine, 11. novembra, sećam se kao juče da je bilo. Radila sam u jednom restoranu na Novom Beogradu, došla sam kasno iz druge smene, on pijan kao majka 'Gde si bila?', 'Pa sa posla idem, zadnji autobus uhvatila', deca me čekaju normalno, svi troje nisu večerali, ja da im postavim, on je mene tako izmlatio. Deca nisu ni večerala, dolazila je Hitna pomoć, jer sam pala u nesvet. Pocepao je sve na meni. 'Gde si bila kod švalera?'", nastavlja Slavica svoju ispovest.

Tada je najstarija devojčica pozvala policiju. On je ubrzo uhapšen, a prema rečima naše sagovornice, i policija i tužilaštvo su bili ažurni i optužili ga. Dobio je godinu i po dana zatvora.

"Dva posla je i bolje raditi, da imate svoj dinar, da ne zavisite ni od kog, i kući kad dođete mir, nema galame, nema vike, nema dreke. Treba žena da stoji čvrsto na svojim nogama, da bude otresita, to može, to ne može. Mora da zna svoj cilj u životu. Ja imam svoje dete, ja sam izgubila dvoje dece zbog toga", zaključuje Slavica Tofilović.

Slavica je insistirala da njen identitet ne bude zaštićen, a njena priča apel je da se svi kao društvo moramo promeniti na bolje.

Neophodno je žrtve razumeti i pomoći im. Naši stari su imali važnu reč, na koju smo svi pomalo zaboravili, "suživot", a ona znači zajedničko postojanje.