Tiket važniji od hleba: Kladionica više nego prodavnica - problem ili biznis?

Najnovije istraživanje pokazalo je da je tiket u Srbiji izgleda važniji od hleba, jer je broj kladionica premašio proj prodavnica. Sa druge strane, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji je 300.000 građana zavisno od kockanja, a naša zemlja je na drugom mestu po broju kladionica po glavi stanovnika. 

Kud god se okrenemo one su tu i svetlećim reklamama pozivaju na laku zaradu. O ekspanziji kladionica u našoj zemlji progovorio je i najbolji teniser sveta Novak Đoković.

"Žao mi je što je sport postao biznis kroz kladionice. Kod nas su kladionice na svakom ćošku, kao nekada pekare. Postale su deo života, mnogo ljudi se kladi na sport, stavljaju sebe i finansijsku sigurnost svoje porodice kladeći se na teniski meč ili košarkašku ili fudbalsku utakmicu. Moramo da se zapitamo u kakvoj okolini će naša deca rasti".

Današnja deca odrastaju u okruženju u kome je više uplatnih mesta kladionica, nego filijala maloprodajnih lanaca.

Podaci koje je prikupila redakcija Bloomberg Adrija pokazuju da ima 1.374 filijale supermarketa pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, dok je broj uplatnih mesta kladionica 1.626. Primera radi, broj Mozzartovih kladionica je za devet više od broja filijala Amana i Univerexporta, a  Balkan Bet ima 20 uplatnih mesta više nego što Lidl ima radnji.

"Za državu je to neki izvor prihoda, oporezivanje igara na sreću, međutim one se kontrolišu sa druge strane, jer znamo do čega to dovodi. Kockanje i igre na sreću mogu da dovedu do zavisnosti i na taj način i do mentalnih bolesti stanovništva i iz toga razloga je potrebno ograničiti prisustvo tih objekata", kaže za UNU profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union Dijana Marković Bajalović.

Tolika dostupnost svakako utiče na konzumaciju, smatra sociolog Vladimir Simović.

"U kraju gde ja živim, na vrlo malo prostora 20-30 kvadratnih metara vi imate četiri kladionice. Zaista sumnjam da postoji tolika potražnja, kako se ljudima isplati da drže toliko tih objekata, da plaćaju rentu, režije, a da i dalje beleže tolike profite. Mi vidimo recimo da u tim kladionicama sedi po nekoliko ljudi i da to zapravo apsolutno nema nikave veze sa time kada vidite koliko je ljudi u nekom supermarketu", objašnjava Simović za UNU. 

Da je epidemija klađenja uzela maha u našoj zemlji smatraju iz Centra za lokalnu samoupravu -  što je dovelo do pokretanja inicijative za suspenziju rada kladionica na probni period od tri godine.

"Po ugledu na neke zemlje u regionu, naš predlog je da se zabrani na tri ili četiri godine sportsko klađenje u Srbiji, kako onlajn tako i u objektima sportskih kladionica i da onda  podvučemo crtu i vidimo rezultate. Inače, sve zemlje pooštravaju propise, od pre nekoliko dana u Francuskoj je zabranjeno da javne ličnosti reklamiraju sportsko klađenje, u mnogim državama da sportisti to promovišu, kod nas bukvalno nema ograničenja, to je jedna pošast i vreme je zaista za najjaci mogući lek", istakao je Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu. 

A to je, objašnjava Jovanović, plovidba uzvodno zbog jakog kladioničkarskog lobija u Srbiji, ali i u svetu generalno. Ipak, ohrabruje to, da sve veći broj evropskih zemalja donosi strože propise ili potpunu zabranu.