Tolerancija na nasilje u školama sve veća: 'Pravdu' u svoje ruke uzimaju i roditelji

Kada je "odzvonilo" obrazovnom sistemu, pravdu u ruke su često uzimali roditelji. Priča o nasilju u školama - odvela nas je i do slučaja iz 2016-te koji i dalje uzburkava strasti na društvenim mrežama.

"U Leskovcu deda išutirao direktora, udario nastavnika i istukao đaka koji mu je već duže vreme maltretirao unuka. Nisam za nasilje, ali izgleda da je došlo vreme da sami rešavamo svoje probleme! Bravo za dedu!", reči su jednog od tviteraša.

Iako mnogi smatraju da je nasilje pravi odgovor, onome ko uzme pravdu u svoje ruke prete ozbiljne kazne.

U zavisnosti od povreda čak i do osam godina zatvora. Ipak, profesori koji su na ulicama ustali protiv nasilja navode da najveći pritisak koji trpe jeste psihički.

Pitanje koje mnogi postavljaju u trenucima kada prosvetari sa trgova viču 'stop nasilju' je zašto su intervencije oko đačkog proseka prerasle u nešto više?

"U Srbiji se još čeka epilog nasilja nad profesorkom u Trseniku. Iako je protiv trojice učenika kruševačko tužilaštvo je pokrenulo postupak, iz Ministarstva prosvete tvrde da nije došlo do dramatičnog povećanja nasilja u školama. S druge strane, nastavnici navode da je obrazovanju u Srbiji izmaknuta stolica. Međutim, ono što brine, je činjenica da roditelji sve češće intervenišu kako bi zaštili decu", kaže psiholog Jelena Vukičević i dodaje: 

"Sistemskim urušavanjem stvari i procedura, poverenja, povećana tolerancija na nasilje, nekako je došlo do toga, čini mi se, svi delovi sistema kojima pripada dete međusobno propadaju, ali i gaje nepoverenje jedni prema drugima."

I zbog toga dolazi do ekstrema, objašnjavaju stručnjaci. Zakon je jasan. Ako naprave prestup, protiv učenika može da se vodi disciplinski postupak, krivični posle 14. godine, ali i građanski. 

Tada umesto njih odgovaraju roditelji. Zbog toga, advokati smatraju da je status službenog lica za prosvetare suvišan.

"Mislim da je nepotrebno da se taj spektar proširuje. On bi nesumnjivo doveo do bolje zaštite profesora, ali je pitanje da li je to pravi put. Mislim da je pravi put zapravo puna primena zakona - pooštravanje kaznene politike, pojednostavljivanje ili opet, pooštravanje procedura kada je u pitanju naknada štete", kaže advokat Aleksandar Radivojević.

Roditelji moraju da preduzmu odgovornost i da budu objektivni koliko god je to moguće, poručuje zaštitnik građana Zoran Pašalić.

I dok se zakonske mere očekuju, a štrajkovi zahuktavaju - stručnjaci upozoravaju: ukoliko ne dođe do primene propisa, ali i temeljnije saradnje između resornog ministarstva, prosvetara i roditelja - nasilju neće odzvoniti.