Tragedija u Niškoj banji potresla javnost: Stručnjaci navode da porodica uvek mora prva da reaguje

Javnost je potresla vest iz Niške banje da je trinaestogodišnji dečak preminuo od posledica tuče sa vršnjakom. 

Tragedija iznova otvara pitanje o odgovornosti odraslih, ali i svih nadležnih u obrazovnom sistemu. 

Psiholog Biljana Lajović rekla je za RTS da porodica uvek mora prva da reaguje ukoliko uoči promene u ponašanju deteta, ali da takve promene moraju da prijave i nastavnici i vršnjaci.

Trinaestogodišnji dečak preminuo je nakon tuče sa vršnjakom u Niškoj banji, a dečak za kojeg se sumnja da je preminulom dečaku naneo smrtne povrede je, kako se nezvanično saznalo, prebačen na Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.

Psiholog Biljana Lajović rekla je da porodica uvek mora prva da reaguje kako ne bi došlo do tragičnih ishoda u vršnjačkom nasilju.

"Porodica najbolje poznaje dete. Pre nego što se uključi u sistem, najmanje pet, šest godina je dete u porodici van sistema. Onda dolazi eventualno vrtić, pripremno predškolsko, ali u školi ima u odeljenju 30 učenika. Drugačija je atmosfera, drugačija je klima, neka organizacija rada je napravljena na jedan način i neke osobine dece ne mogu da dođu do izražaja i ne mogu da se vide", navela je Lajovićeva.

Kako je dodala, porodica je prva koja treba da uoči takve stvari i da se obrati za pomoć ako vidi da nešto nije u redu.

Tragedija u Niškoj banji se dogodila van škole. Biljana Lajović navodi da je obaveza svih odraslih osoba, a i dece, jeste da ako primete nešto što se dešava, da kažu nekome.

"Mi nemamo tu naviku da govorimo da se sa nekim nešto dešava. Znači, ako je neko u školi primetio, učiteljica, nastavnik neki, oni bi trebalo da se obrate psihologu, pedagogu. Trebalo je da se odmah uključi porodica. Tu nema vremena za čekanje, nego se odmah uključi porodica. Ako je potrebna pomoć, onda se uključi centar za socijalni rad", istakla je Lajovićeva.

"Ljudi ignorišu primenu mera, loše situacije se rešavaju prečicama"

Govoreći o merama Ministarstva prosvete koje su pokrenute nakon dve tragedije u maju, Biljana Lajović je da je problem primena mera.

"Nekako ljudi ignorišu to. Misle da je to papir, jedan propis. Imaju neke svoje prečice kojima rešavaju situacije koje nisu dobre. Procedure postoje da bi se poštovale i da bi se u skladu s tim procedurama postupalo, jer tad se smanjuje šansa. Mi nećemo nikad imati društvo bez nasilja, na moju veliku žalost. To se pokazuje na čitavoj planeti, ali možemo da ga smanjimo i da se ne dešava ovako rano i ovako tragično", poručila je Lajovićeva.

Ocenila je da je veoma važno da se kvalitet nastave podigne na takav nivo da škola deci bude zanimljiva, ali i da postoji ozbiljna saradnja između porodice i škole.

"To nisu dve suprotstavljene strane. One su saveznici u vaspitavanju dece. Sledeća stvar je da se mi odrasli ponašamo tako da budemo dobar primer deci. Ja se bojim da to nama ne ide baš od ruke", navela je Biljana Lajović.

Dodala je da se ne zna uvek šta su pokretači agresivnog ponašanja kod dece.

"Deca nisu uvek svesna posledica svog ponašanja"

"To može da bude i neki događaj, i neka svađa koja je prethodila. Može da bude i neki nesrećan slučaj. Deca nisu svesna posledice svog ponašanja uvek. Nekad jesu, nekad nisu. Znači, dijapazon uzroka je veoma raznolik", objasnila je Lajovićeva.

Napomenula je i da svaka promena u dotadašnjem ponašanju ukazuje da se nešto dešava.

"Ako je dete bilo mirno, pa odjedanput postane nemirno ili obrnuto. Ako ne može s njim da se izvede na kraj. Ako se povlači u sebe. Ako vi vidite da on loše komunicira sa vama u porodici i sa drugovima svojim. Ako nema drugove, ako vidite dete nesrećno i nezadovoljno. Sve su to indikatori da se pozabavimo detetom. Da vidimo šta se dešava i ako treba da tražimo pomoć", istakla je Biljana Lajović.