Transplantacija organa u Srbiji: Ja danas sedim ovde zato što je neko rekao 'DA'

Nakon što je UNA ekskluzivno otkrila da su Državnom tužilaštvu u Hrvatskoj prijavljene sumnjive transplantacije bubrega u zagrebačkom Kliničkom bolničkom centru, i dalje se čeka reakcija najveće bolničke ustanove u toj zemlji.

Zbog sumnje u trgovinu organima u Hrvatskoj, doneseno je i rešenje o privremenoj zabrani presađivanja bubrega nesrodnih davalaca.

Prava sagovornica emisije UNA DAN na ovu temu, koja je i sama prošla kroz proces transplatacije, bila je Lidija Stojanović, iz Udruženja donora Srbije "Zajedno za novi zivot".

UNA otkriva: Sumnjive transplantacije organa u Hrvatskoj sa srpskim donorima

Inspekcija Ministarstva zdravlja Republike Hrvatske otkrila je povrede Kodeksa medicinske etike i deontologije u obradi dva transplantacijska para u KBC-u Zagreb iz 2019. godine i taj predmet prosledila Hrvatskoj lekarskoj komori i Državnom tužilaštvu usled sumnje da se radi o trgovini organima, saznaje UNA. 

Da li ovakvi događaji mogu da utiču na to da se i tako nedovoljno razvijena svest o važnosti doniranja organa još više umanji? I da li ovakve vesti mogu da utiču na odluku onih ljudi koji se odlučuju da doniraju organe?

"Verujem da su to izolovani slučajevi. Zagreb i Hrvatska, generalno, imaju jako dobro razvijen sistem doniranja organa i tranasplantacije, i mi se godinama trudimo da se ugledamo na njih i na njihov sistem koji je odličan."

"Zaista verujem da će državni organi to da reše. E sad, ono što je bitno, je da nama to ništa ne znači! Kod nas se ne rade transplantacije bubrega sa nesrodnih donora. Tako da se nadam da će ljudi to da čuju i da neće promeniti svest o značaju i humanosti doniranja organa."

Vi ste i sami prošli trasplantaciju, presađena Vam je jetra. Kakva je situacija u Srbiji i da li sistem donorstva dobro funkcioniše? 

"Nažalost, naši građani još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o tome koliko je to jedna human čin koliko života može da spasi jedna osoba koja je preminula. Zapravo, do osam života može da se spasi na taj način. Mi se trudimo kao uduženje, već par godina unazad, da to promenimo. Da tribinama i događajima koje organizujemo, promenimo svest ljudi, i ja se zaista nadam da će se to promeniti u narednom periodu."

"Sada je svakako bolje nego što je bilo u proteklom periodu, ali desila se i korona koja je zaustavila operacije i transplantacije. Nadamo se da će se sada opet to sve pokrenuti."

Na transplataciju u Srbiji čeka više od 2.000 ljudi, a za pola godine gotovo da nije urađena nijedna. Ima li nade da se ova tužna statistika promeni? 

"Naravno da ima. Korona je glavni uzrok zašto u proteklih šest meseci nije urađena ni jedna transplantacija. Mi to radimo jako dobro, ali su naši lekari jako oprezni i ništa ne prepuštaju slučaju. Pa zato sada kada prolazi korona, nadamo se da će se povećati i broj transplantacija."

Šta biste poručili onima koji još uvek nemaju razvijenu svest o značaju doniranja?

"Ja danas sedim ovde upravo zato što su roditelji jedne mlade devojke koja je preminula rekli 'da'. Time su rekli 'da' i mom životu. Ja se trudim da pričam svoju priču svima, da pričam o procesu transplantacije sa svoje lične strane – iako je to teško ponekad. Ali ja vidim da dopirem do ljudi."

"Pričanjem svojih ličnih priča – kako danas živim jedan normalan žitvot zahvaljujući nekome ko je rekao 'da' – ako se posle toga svest bar jedne osobe promeni onda je to veliki uspeh. I mi ćemo nastaviti to da radimo!"