Transrodna manekenka mis Holandije - veća prava i sloboda ili sve veći apsurd?

Izbor za mis Holandije teško da bi ikada dospeo u naše vesti da na njemu nije trijumfovala Riki Valeri Kol, devojka koja je ranije bila muškarac i promenila pol. 

To nije prvi put da transrodna osoba učestvuje na izboru za mis, ali jeste da pobedi. 

Istraživali smo da li sve to vodi većim pravima i slobodama ili ka sve većem apsurdu i da li postoji čak i globalna agenda po tom pitanju.

Istorijska pobeda! Takvi epiteti obično ne idu uz izbore za najlepšu devojku, ali, ovom holandskom, upravo to pristaje. Razlog - pobednica Riki je do pre šest godina bila Rik.

U propozicijama takmičenja za izbor Mis Sveta, na kom Srbiju predstavlja Anja Radić, jasno stoji da učesnica mora da bude "rođena kao žena". 

Na takmičenju Mis univerzuma, pak, transrodne osobe mogu ravnopravno da se nadmeću u lepoti sa biološkim devojkama.

"Već dugi niz godina se to propagira i promoviše i postoje takmičenja posebna za njih. Ja volim, isto kao i u sportu, ne treba mešati, žene se takmiče sa ženama, muškarci sa muškarcima. Isto tako na takmičenjima lepote ne treba mešati takve stvari i da svako treba da ima takmičenje za sebe", kaže aktuelna Mis Srbije Anja Radić.

Rikina pobeda nije iznenadila upućene u izbor za Mis univerzuma. 

Licencu za takmičenje, koju je nekada posedovao Donald Tramp, prošle godine kupila je Džakapong Džakradžutatip, takođe transrodna osoba.

"Znala sam odmah da će to biti ubuduće biti korišćeno za promociju transrodnih osoba i LGBT manifestacije ličnosti. Dakle, na taj način, preko te velike, milionske gledanosti oni će uticati na ceo svet i ova Holanđanka, Holanđanin, ili već šta god hoćemo da ga zovemo, to ili ono,  će biti prvi učesnik u toj igri", kaže predsednica organizacije Mis Srbije Vesna de Vinča.

Pošto poseduje prava za održavanje oba takmičenja, Vesna de Vinča kaže da je još i u doba Trampa postojala stavka o učešću onih koji su promenili pol.

"To znači da ja moram da prihvatim transrodnu osobu na takmičenju za Miss Srbije i da se ponašam potpuno adekvatno kao da je reč o pravoj ženi, pravoj devojci", kaže ona.

Holandski izbor za mis mnogima u Srbiji deluje kao vrhunac apsurda, a neki čak misle i da to vodi ka uništenju porodice i tradicionalnih vrednosti.

 "To je preterano", kaže profesorka Zorica Mršević, "jer ako ste određenog rodnog identiteta, niko ne može da vas pokvari" i napominje da istorija ljudskih prava i sloboda ide u smeru veće zaštite manjina.

"Ako štitimo njihova prava u zatvorima, štitimo njihova prava da na ulici budu zaštićeni od nasilja, onda neminovno idemo u pravcu njihove sve veće integrisanosti u sve segmente društva", kaže profesor na Fakultetu za evropske pravno-političke studije Zorica Mršević.

Izjednjačavanje prava u nekim oblastima, kao što je sport, ipak, nije tako uspešno. Bez obzira na hormonske terapije, transrodne sportistkinje i dalje imaju muška pluća, srce, mišiće.

"Srbija je deo olimpijskog pokreta i MOK-a, ta organizacija je još 2015. odobrila trans-ženama da se pod određenim uslovima takmiče u ženskoj sportskoj katergoriji i sada naše je da se tome nekako prilagodimo. Ne moramo da volimo, ali moramo da ispoštujemo ako smatramo da je naša zemlja deo, a jeste deo", kaže Mršević.

Profesorka podseća i da je SZO skinula transrodnost sa liste bolesti, a da Srbija to još nije uradila. To je veći problem od izbora za mis, kaže ona, jer mnogi ne mogu da ostvare ni osnovna prava kao što je zapošljavanje.