Učenici traže četvorodnevnu školsku nedelju: UNA istražuje koliko je realno ostariv zahtev peticije

Peticiju u kojoj se traži četvorodnevna školska nedelja, za pet dana potpisalo je na internetu više od 44 hiljade ljudi. U njoj se obrazlaže da učenici imaju mnogo gradiva i da žele više vannastavnih aktivnosti.

Stručnjaci kažu da je to vapaj učenika, da bi zbog toga trebalo još jednom razmotriti aktuelni prosvetni sistem, ali i da bi izaći u susret takvoj peticiji bilo - kontraproduktivno.

"Umesto da deca imaju dva slobodna dana u toku nedelje, oni ih provode uz učenje za kontrolne i odgovaranje", navodi se u opisu peticije u kojoj se traži da se u školu ide četiri dana nedeljno.

Mnogi učenici to, očekivano, podržavaju.

"U ovakvom sistemu prosvete dva dana vikenda mogu da iskoristim samo za učenje, koje nisam stigla preko radne nedelje. Sa sve izbornim predmetima, jer izbornih predmeta imam vise časova nego engleskog, nemačkog ili informatike. Zbog toga mislim da bi još jedan dan bez nastave bio idealan kako bi stigli i da se odmorimo i spremimo za sledeću nedelju", kaže učenica Lena Đokić.

"Škola bi trebalo da traje četiri dana da bi imali slobodno vreme za svoju porodicu i sebe. Trebalo bi više vremena sa porodicom da provodimo", dodaje učenik Stefan Nedeljković.

Jasmina Đorđević uči đake do četvrtog razreda u beogradskoj OŠ Josif Pančić. Njeno viđenje je da bi primena četvorodnevne školske nedelje dovela do pada nivoa znanja kod učenika.

"Moje mišljenje je da nije i da bi trebalo da ostane ovako, da je već ova priča sa slobodnim vikendom, iz iskustva od 35 godina kao učitelja taman, da mi u školama zaista radimo posao, tako što se u to sve utka nešto što je i aktivnost i druženje ", kaže Đorđević.

Jasmina je deo svog radnog iskustva provela je u Francuskoj, a u tamošnje škole išla su i njena deca. Kaže da neki razredi u Strazburu, gde je radila, nisu imali nastavu sredom, ali su zbog toga u školu išli i subotom.

"Treba znati da je francuskom sistemu školski dan, nastavni dan, od ujutru do pola pet popodne. za sve razrede, za gimnazijalce isto kao i za male i za velike. Imaju pauzu za ručak od 12 do 14h. Treba znati da je njihov školski čas, ne 45 minuta, već sat vremena", dodaje Đorđević.

Ovu peticiju čitam kao vapaj za smislom, jer je očigledno da deca školu doživljavaju kao preterano veliku obavezu, navodi Dragica Pavlović Babić, profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. 

Dodaje da ne vidi da bi peticija dala očekivani rezultat, zbog koga je i pokrenuta.

"Ako obaveze ostanu iste, ako programi ostanu isti, opterećenje isto, jedan taj dan ne odlaska u školu, slično kao što smo imali u vreme korone, nekad kad su se uvodili različiti modeli, naizmenično, jedan dan idu, jedan ne idu u školu, ništa ih to nije rasteretilo", smatra Pavlović Babić.

Stručnjaci ističu da uzroci takvog vapaja  mogu da budu nedostatak vremena zbog opterećenosti učenika gradivom, konstantno povećanje broja predmeta, cepkanje gradiva umesto umesto povezivanja, kao što se radi u mnogim razvijenijim državama.