UNA istražuje: Gde završavaju litijumske baterije u Srbiji?

Srbija godišnje generiše 11 miliona tona otpada, a reciklira tek oko dva odsto od ukupne količine, pokazuju analize Agencije za zaštitu životne sredine. Dobar deo tog otpada čine razne vrste baterija, a mnogi postavljaju pitanje gde one završavaju ako u Srbiji ne postoji specijalna deponija niti prostor za reciklažu?

Zabranjeno je bacati istrošene baterije sa ostalim otpadom. Uprkos tome, one često završavaju u kućnim kantama, pa potom na deponijama. U zemlji ne postoji mogućnost za reciklažu baterija, a stručnjaci nagoveštavaju da je nužno napraviti više mesta za odlaganje, podsticajna sredstva, ali i povesti računa o tokovima ekološke takse.

"Sav taj novac koji se kroz ekološku taksu prikuplja od 2010. godine, puni budžet, građani plaćaju, tokovi novca nisu transparentni, a mi ne znamo da li se išta od tog novca ulaže u sisteme za odlaganje ili recikliranje baterija", kaže Milica Lukić.

Istrošene baterije su toksične - oslobađaju olovo, živu i kadmijum, a dalekosežno njihova razgradnja šteti kako čoveku, tako i životnoj sredini. Iako je strategijama o upravljanju otpadom predviđeno da se širom zemlje postavi 10.000 kanti za baterije, nikada nije došlo do pune primene. Mesta za odlaganje baterija imaju samo pojedini trgovinski lanci i neke državne institucije.

"Pored kanti i otvora gde razdvajamo otpadf, u svakoj prodavnici imamo otvor i za baterije.
Imamo partnera u Nišu s kojim radimo na izvozu ovih baterija, kako bi se one adekvatno zbrinule, one završavaju u nekoj od zemalja Eu, u Austriji", pojašnjava Jasmina Šrndić, rukovodilac korporativnih komunikacija u Lidlu

Ključ nije samo u podizanju svesti građana,već i u dostupnosti i u poboljšanju infrastrukture, navode iz NALEDA.

"Građani su suštinski motivisani kada imaju posude i kontejnere blizu svog mesta stanovanja, jako su motivisani i važno im je da znaju gde otpad završava", kaže Ivana Pavlović iz NALED-a.

Prema podacima iz 2021.godine Srbiju bi uvođenje sistema za skladištenje baterija koštalo više od 3 miliona i 400 evra.

Ipak, čini se da taj sistem nije tako blizu. U fokusu su važni problemi: divlje deponije, zbrinjavanje ogromne količine građevinskog otpada, a stručnjaci ističu i da je neophodno pooštravanje kaznene politike za one koji se oglušuju o zakon.