UNA istražuje: Kako se u Srbiji dobija dozvola za oružje?

Kako se dobija dozvola za oružje, koja je razlika između nošenja i korišćenja istog, ali i o generalnoj bezbednosti građana, za UNU su govorili pukovnik u penziji Slavica Radovanović i predsednik Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost Miloš Tišma.

U Srbiji oko 400.000 ljudi poseduje oružje. Međutim, postoje uslovi koje svako mora da ispunjava ne bi li dobio dozvolu. 

"To je da nije krivično odgovoran, da je građananin Srbije, da ima obuku o rukovanju vatrenim oružjem i da ima naravno lekarsko uverenje. Diskreciono pravo je načelnika nadležne policijske stanice da li će neko dobiti oružje ili ne ako ispunjava te uslove. Znači, Zakon o držanju i posedovanju oružja je dosta dobar i nema nekih velikih razloga da se taj zakon menja", istakla je pukovnik u penziji Slavica Radovanović.

Promenom zakona u poslednjih 10 godina uvedena su dva načina za posedovanja oružja: Građani mogu da apliciraju za držanje i za nošenje. 

"Mnogo je veći broj ljudi koji imaju dozvolu za držanje, a nošenje podrazumeva posebne uslove. Tako da, to znači da vi kada imate dozvolu za držanje nekog oružja, verovatno ga koristite kada odete u streljanu i nemate pravo da ga svakodnevno držite i nosite uz sebe", dodala je ona.

Predsednik Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost Miloš Tišma, ističe da je nedostatak bezbednosne kulture u Srbiji jedan od ključnih problema. 

"Ova rešenja ne mogu se doneti za 24 sata ni u jednom slučaju. Ovo je sistemski problem koji se mora rešavati dugoročnije. Treba uključiti multisektorski pristup i celokupno društvo, ne samo psihologe, psihijatre i pedagoge, već i druge delove društva", rekao je on.

Radovanovićeva i Tišma kao jedno od rešenja vide posebnu obuku školski policajaca i zapošljavanje stručnih lica u oblasti bezbednosti.

"Školski policajac mora da zna tačno koja je njegova uloga, da li je samo u školi, da li u dvorištu, da li unutar škole, da li i van dvorištva. Školski policajac bi trebalo da bude samo deo tima koji će sa nekim profesionalnim obezbeđenjem da to radi", kaže Radovanović.

"Imate sigurno godišnje preko 500-600 iškolovanih menadžera bezbednosti koji na kraju voze kamione i vi imate taj neiskorišćeni potencijal da vi njih možete da stavite u sistem bar nekako da pomognu", dodaje Tišma. 

Jedno od rešenja je i veće obrazovanje mladih kada je reč o bezbednom korišćenju interneta i njihovom osposobljavanju da filtriraju informacije koje dobijaju.