UNA istražuje: Kolika je svest građana da je reciklaža neophodna kako bi se sačuvala životna sredina?

Podaci Ministarstva zaštite životne sredine pokazuju da su komunalna preduzeća sakupila samo 6.754 tone ambalažnog otpada, što je tek 2,6% od ukupne količine recikliranog ambalažnog otpada. To je jedan od razloga zbog kog je Vlada usvojila izmene i dopune Uredbe o smanjenju ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godine.

Kada odlažete smeće, da li pre toga odvojite papir, plastiku, metal, staklo ili sve bacate u jedan kontejner? 

Minuti teku, desetine ljudi prolaze pored reciklomata, ali niko da ubaci nešto u njega. Bilo je onih koji su zastajali, gledali šta piše na mašini, pa nastavljali dalje. I, onda, posle gotovo pola sata - konačno neko ko ga je upotrebio.

Iako u njega mogu da se ubace limenke, kartonska ambalaža, plastične i staklene flaše, čini se da ih i dalje slabo koristimo.

Osim reciklomata, na mnogim mestima postavljeni su kontejneri za različitu vrstu otpada. Kad zavirite u njih, vidi se da ima onih koji vode računa šta gde bacaju, ali iz resornog Ministarstva kažu - to nije dovoljno.

"Ministarstvo je nedvosmisleno utvrdilo da primena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i propisani ciljevi nisu dali očekivane rezultate kada je u pitanju reciklaža ambalažnog otpada iz domaćinstva, odnosno da operateri sistema nisu dovoljno ulagali, iako je to njima Zakonom poverena obaveza, u razvoj sakupljačke infrastrukture za sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada, organizaciju Centara za sakupljanje, sortiranje i tretman ambalažnog otpada i obaveštavanje i edukaciju javnosti", kažu iz nadležnog ministarstva.

U kompaniji Sekopak, koja se bavi upravljanjem ambalažnim otpadom, kažu da izmenjena Uredba sada podiže cilj operaterima da ponovno iskorišćenje ambalaže sa 65% bude 67%. Takođe, uveden je i novi cilj koji se odnosi na komunalni ambalažni otpad.

"Podrazumeva da će svi operateri sistema morati više da se okrenu primarnoj selekciji, ka infrastrukturi koja je vezana sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada i ka edukaciji građana. Edukacija grana kako da koriste infrastrukturu. Postavljanje infrastrukture na teritoriji grada ništa ne znači ako se građanima ne objasni kako da je koriste", kaže za UNU generalna direktorka Sekopak-a Violeta Belanović Kokir.

Za tako nešto, kažu u Sekopaku, bitna je bolja saradnja sa javno-komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Na taj način, ali i fokusiranjem ka komunalno-ambalažnom otpadu iz domaćinstava, postigli bismo da više građana reciklira nego do sada.