UNA istražuje: Koliko je ženama u Srbiji teško da dođu do svoje prve nekretnine

Svaka druga se odriče nasledstva u korist brata, pripada im samo šest odsto objekata za stanovanje, sa osnovnim obrazovanjem rade za 17 odsto manju platu, sa visokim za 33 odsto manje nego muškarac na istom radnom mestu - ovako danas izgleda položaj žena. 

Kada pitamo zašto je to tako, kažu "to je običaj". 

Etimološko značenje reči običaj - to je pravilo nastalo dugotrajnim ponavljanjem u društvu.

"U Srbiji svega 6,25 odsto objekata primarno namenjenih za življenje se vodi na žene i tu spadaju sve kuće i stanovi. Negde razliku zašto se ovo dešava vidimo i zato što žene zarađuju manje od muškaraca, čak i ukoliko rade na istim poslovima i imaju isto obrazovanje", kaže Katarina Ranković ispred kampanje "Koliki je moj deo".

Iz tog razloga teško dolaze do prve nekretnine. Ukoliko nekretnina vredi 50.000 evra, muškarcu će sa platom od 521 evra biti potrebno 96 celih plata, dok će ženi koja radi isti posao, sa platom od 449 evra, biti neophodno 111 celih plata.

"Mi sa druge strane možemo i da pričamo o tome šta su uzroci koji dovode do ovakve statistike, a iza svega toga načelno stoje rodne uloge i stereotipi koji su tradicionalno podeljeni na muškarce i na žene i preko kojeg se ustvari vrši pritisak da se odriču imovine", kaže predsednica ženskog udruženje Kolubarskog okruga Jelena Ružić.

Nepravdi tu nije kraj.

"Žene mnogo češće preuzimaju dobar deo neplaćenih poslova i poslova brige, odnosno brinu o domaćinstvu, brinu o ostalim članovima domaćinstva i poslodavac koji ih zapošljava očekuje da one neće napredovati onom merom kojom će muškarci svoje slobodno vreme ulagati umesto u sebe, ulagati u poslove u domaćinstvu i u brigu o deci, pa zbog toga će manje platiti ženu", dodaje Ružić.

Najveći problem je, dodaju, neobaveštenost i bojazan žena, pa tako vrlo malo njih zna da ukoliko se odreknu imovine gube pravo na socijalnu pomoć. Na poslu nikada ne traže ista prava jer se plaše otkaza, naročito majke koje žive same sa decom.  

Kada je imovina u pitanju, ne traže svoj deo jer se boje da će biti odbačene od porodice, što se neretko i dešava.

"Kao što zakon kaže razlike ne postoje među polovima i svi imamo jednaka prava", ističe Ranković.

Da se vratimo na reč običaj - osim što se ponavlja, običaj se i zaboravlja. A to bi prvo trebalo da se dogodi  - da se zaboravi na manju zaradu, odricanje ostavštine i  imovine.