UNA istražuje: Koliko su bezbedne srpske pruge?

Ako na Železničkoj mapi Srbije pogledamo najskorije akcidente sa teretnim vozovima, sa kojim paralelno ide modernizacija pružnog sistema u Centralnoj Srbiji - mnogi postavljaju pitanje: koliko su bezbedni digitalni sistemi kontrole?

U Grčkoj su sistemi kontrole zakazali. Mnogi putnici morali su da lome prozore kako bi izbegli plamen, a najveći broj žrtava bili su studenti koji su se nakon produženog vikenda vraćali kući.

Udes na grčkoj železnici probudio je ogroman talas nezadovoljstva jer na kilometrima pruge u Grčkoj ne radi signalizacija, a vozovi idu na slepo.

„Ogorčen je narod. To što je ministar dao ostavku, to je u redu. Ali ne treba se tražiti samo politička odgovornost, nego i krivična. Ne treba stati samo na šefu stanice u Larisi, koji je dao nalog da voz promeni kolosek, nego treba ići do vrha“, kaže dopisnik grčke televizije ERT Nikos Pelpas.

U hroniku najvećih stradanja u Evropi svojevremeno je upisana i Jugoslavija. U Zagrebu je 1974. godine poginulo je 167 putnika od kojih četvrtina nikada nije identifikovana, pa su sahranjeni u masovnoj grobnici na Mirogoju.

Godina 2023, jedna trećina pruga u Srbiji je automatizovana - sva kontrola ide preko telekomandnih centara.

„Železnički saobraćaj nije bio naročito popularan, a kao glavni razlog stručnjaci vide višedecenijsko neulaganje, koje se i dalje vidi u pojedinim krajevima zemlje“, objašnjava Nenad Stanisavljević iz „Infrastruktura železnice“.

U Srbiji je dve trećine pruga neelektrificirano što znači da saobraćaj u velikoj meri regulišu ljudi. Otkako je taj podatak postao dostupan javnosti, mnogi postavljaju pitanje da li slična nesreća može da se dogodi i na železnici u Srbiji?  

Nikad ne reci nikad, ali stručnjaci objašnjavaju: U Srbiji se radi na edukaciji otpravnika i skretničara, pa su greške svedene na minimum. Nesreća takve razmere ne može da nastane samo ljudskim faktorom.

„Ukoliko se poštuju i primenjuju propisi i na tim neelektrificiranim prugama. Ako skretničar tačno prati naloge otpravnika vozova, ako otpravnik vozova zna koji nalog da da, onda se mogućnost greške smanjuje na najmanju moguću meru“, objašnjava Stanisavljević.

Po svemu sudeći,  poznavaoci zaključuju, najbolji odgovor za postizanje bezbednosti na železnici jeste automatizacija i modernizacija pruge, poput one na relaciji Beograd - Novi Sad.