UNA istražuje: Šta je socijalna pravda i kako da je dostignemo?

Zamislite da ste bolesni, a da ne možete kod lekara, ili da tražite posao, a da nemate ličnu kartu. Ako je imate, mogli biste da birate, na primer, između državnog i privatnog zdravstva ili boljeg i plaćenijeg posla.

Sve te situacije povezuje socijalna pravda, čiji se svetski dan obeležava od 2009. godine. Cilj je iskorenjivanje siromaštva i nezaposlenosti i negovanje društvenih vrednosti, solidarnosti i zajedništva. 

Zabrinjavajuća slika Srbije: U ovoj opštini skoro 20 odsto stanovnika nema ni osnovnu školu

I danas blokade saobraćajnica: Organizovani protesti dela prosvetnih i radnika GSP

Razlika između prihvatljivih nejednakosti i bogatstva koje se može opravdati sposobnošću, radom i talentom jeste poput razlike između dobrog i lošeg holesterola. Negde između te dve krajnosti nalazi se - socijalna pravda. 

"Kad ne znate, ili zaboravite da li ste tajkun ili prosjak, za koji biste se sistem opredelili? Pa za onaj sistem u kome postoje približno jednake mogućnosti da ostvarite svoje potencijale, a da stvorene razlike treba da idu u prilog najsiromašnijima", ističe profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. 

Takav sistem bi se ukratko mogao nazvati socijalnom pravdom, ali bi regulisao ne samo društvene nejednakosti i siromaštvo, već i dostupnost javnih dobara, obrazovanja i kvalitet zdravstvenih usluga. 

"Srbija je bogata država siromašnih građana. Bogata u smislu da se 43 dinara od 100 stvorenih preraspodeljuje u budžet, a da to gotovo nimalo kroz socijalne transfere ne menja materijalne nejednakosti", naglašava Stojiljković. 

S druge strane, iz Ministarstva za brigu o porodici kažu da matematička računica nije jedini pokazatelj socijalne pravde, već da su to i mere koje država preduzima. 

"Ne meri se socijalna, to jest društvena pravda po raspodeli materijalnih sredstava, po nekom sistemu, već po uključenosti i želji da se institucije uključe u živote ljudi, po tome se meri", kaže državni sekretar Radoš Pejović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. 

Iz resornog ministarstva navode da se ovim problemom svakodnevno bave.

"Imamo roditlejski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Dakle, delimo radost sa njima. Pomoć obolelima od retkih bolesti, delimo teške trenutke sa njima. Subvencije majkama za kupovinu stana ili kuće gde se rodi dete, delimo sreću sa njima", kaže Pejović. 

A šta je za naše sugrađane čovek, ima li u društvu pravednosti, solidarnosti i empatije, koji čine socijalnu pravdu? Odgovori su različiti, a "provejava" krilatica – da sve manje imamo empatije i razumevanja za druge. 

Ipak, ulični svirač u centru Beograda kog smo sreli, kaže da ima empatije, pa i zarade.

"Ostave sve. I kontakt i novac... Mogu reći da su Beograđani jedan jako kulturan narod. Jednostavno, ja volim takvim ljudima da sviram". 

Rečenica koju vrlo rado izgovaramo kada se osećamo obespravljeno glasi "Pravda će pobediti", a Međunarodni dan socijalne pravde dobra je prilika da društvo i institucije daju doprinos u toj borbi. Možda na kraju i pobedi, ali ako se time svi budemo bavili svakoga dana.

Stručnjaci za UNU: Kako bi mogla da izgleda nadoknada nastave u školama i na fakultetima

Nišlije kreću u pohod na Kilimandžaro: Dve dame i trojica planinara ispenjaće najviši vrh Afrike