UNA je pitala da li je moguće da se spasi srpsko školstvo: Profesori objasnili zašto smo u problemu

Vraćanje ugleda prosvetnim radnicima, veće plate i stipendije za školovanje za nastavničke profesije - sve su to načini koji mogu da pomognu da se spasi srpsko školstvo. O tome su diskutovali dekani osam beogradskih fakulteta, koji su pre više od godinu dana pokrenuli "Platformu za spas srpskog školstva".

Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju ukazali su da je iz godine u godinu sve manje onih koji žele da se školuju za nastavnički kadar. Ističu da je to jedan od gorućih problema.

"Ono što je ključno jeste, naravno novac, plata za nastavnike besmisleno je to potcenjivati, jer imamo situacije koje su neprirodne da je svako dete, svaki učenik imućniji od onoga ko mu predaje. Oni su toga svesni i vrlo često se sada događa - naravno to rade nevaspitana deca, da kada je neko nezadovoljan ocenom da istrči i javno kaže - ti da si umeo nešto bolje da radiš, ne bi ovo radio", kaže dekanka Filološkog fakulteta prof. dr Iva Drašković Vićanović.

"Platforma za spas sprkog školstva" broji oko 150 aktivnih članova i više od 500 potpisnika. Na prvom mestu im je da nekako motivišu studente da se odluče za nastavničku profesiju.

"Cela priča oko platforme krenula je iz više razloga, početak je bio taj da smo postali svesni, pada broj zainteresovanih na nastavnim smerovima i taj pad je zaista, krenuo strmoglavo dole. Hemiju je 2015. upisalo 20 ljudi, a 2023. tri studenta, fizika 2015. godine 26, a 2023. godine sedam studenata", objašnjava dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Goran Roglić.

Direktora UNICEF: Srbija posvećena smanjenju nejednakosti u obrazovanju dece

Sve to dovodi do drugih problema. Nedostatak kvalitetnog nastavnog kadra, za rezultat ima da svršeni srednjoškolci dolaze na studije sa veoma lošim predznanjem.

"Ne može neko da bude u IT, ako ne zna matematiku, ili ne može da bude nešto drugo, ako ne zna srpski jezik. Mislim to svi znamo. Sad samo treba nekoga ubediti da je to važno. Tu pomoć možemo da očekujemo od države u tom nivou koji se zove plata. Mi smo ispod prosečni, radili smo, konsultovali smo se sa ljudima koji to prate drugačije - mi smo jedina zemlja, pa može biti i u svetu koja ima ispod prosečnu platu za nastavnike", ističe dekan Geografskog fakulteta prof. dr Velimir Šećerov.

Osim povećanja plata, neophodno je i vratiti ugled prosvetarima, a kako kažu sve je to moguće, jer su i druge zemlje imale ove probleme, pa su ih koliko-toliko savladale. Dekani zahtevaju i reviziju planova i programa nastave u osnovnim i srednjim školama.

Ministarstvo prosvete izradilo vodič o vaspitnoj funkciji ustanova obrazovanja