UNA pita: Da li posle nedavnih tragedija može na svakom pružnom prelazu da bude rampa?

U protekla dva dana na pružnim prelazima u Srbiji poginulo je troje ljudi. Vozač iz Valjeva imao je 60, vozač iz Vrčina 18, a njegov suvozač samo 16 godina. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na vozače da povedu računa o signalizaciji, naročito u zonama pružnih prelaza.

Bezbrižan put na more pretvorio se u agoniju. Na barskoj pruzi kod Valjeva sudarili su se brzi voz i teretno vozilo. Signalni uređaj na pružnom prelazu je bio uključen, ali prelaz nije bio obezbeđen rampom. Pretpostavlja se da vozač kamiona nije pogledao u signalni uređaj, već je krenuo preko pruge i nastradao.

I svaki put kada dođe do tragedije, javnost postavi pitanje: "Zašto nije bila spuštena rampa na prelazu?"

"I nama stižu često pitanja. 'Da li svi pružni prelazi mogu biti obezbeđeni rampama?'. To nema nijedna železnička uprava u svetu. Prema podacima sa teritorije pruga u EU – od oko 105.000 prelaza, oko 50 odsto njih ima rampu", kaže za UNU Nenad Stanisavljević iz Javnog preduzeća "Infrastruktura železnica Srbije".

Dakle, iako smo na njih navikli, rampe nisu obavezne. Neretko ih, ističu iz Železnica, nesavesni građani kradu ili razbijaju kolima, pa se pružni prelazi obeležavaju "Andrejinim krstom", znakom "stop" i branicima.

"Proširene su obaveze vozača kada su u zoni pružnih prelaza. Kada uoče znak 'Stop', to znači da moraju da stanu i propuste šinsko vozilo", objašnjava pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan.

Stručnjaci za bezbednost saobraćaja ističu da je procenjeno da je oko 100.000 evra potrebno za kompletno regulisanje jednog pružnog prelaza. Kako ih u Srbiji ima preko 2.100, od čega je preko 1.500 njih obeleženo znakovima, čini se da ta računica u ovom trenutku nije na listi prioriteta.

"Evidentno je da trentuno ne postoje materijalne osnove da se to obezbedi na adekvatan način. Pribegli smo rešenju da saobraćajnim znakom regulišemo prednost voza i da vozač mora da se zaustavi i pogleda. To je manje dobro rešenje nego ono prethodno, ali se ja nadam da ćemo uskoro obezbediti i ovih 1.500 prelaza", objašnjava za UNU predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Milan Vujanić.

U jednom su svi sagovornici saglasni: Život nema cenu, pa je zaustavljanje kod znaka "Stop" na pružnom prelazu i pametna procena situacija ključna kada neko sedne za volan. Jer je statistika neumoljiva...

Nezgode na pružnim prelazima se retko dešavaju, ali kada se dese, u više od 30 odsto slučajeva završavaju se smrtnim ishodom.