Najčešća dijagnoza kod mladih je mešoviti poremećaj ponašanja
Tinejdžer iz Leskovca preminuo je od posledica povreda koje je zadobio kada ga je pretukao jedan od vršnjaka. Policija je uhapsila osamnaestogodišnjeg mladića sa kojim je bio i jedan petnaestogodišnjak koji nije učestovao u tuči, već je bio svedok.
Stručnjaci kažu da je u poslednjih godinu dana primetan porast agresivnog ponašanja kod mladih. Najčešća dijagnoza kod mladih je mešoviti poremećaj ponašanja i emocija u šta spadaju sklonost ka tučama, krađi i izostajanju iz škole, bežanje od kuće, surovost prema ljudima i životinjama, napadi besa uz anksioznost i depresiju.
Još jedno moguće objašnjene izraženog nasilnog ponašnja prema vršnjacima u školskoj sredini može biti i iskustvo nasilja koje dete-počinilac nasilja ima u svojoj porodičnoj ili široj socijalnoj sredini, pa i vršnjačkim grupama kojima pripada.
Škola ne može da preuzme kompenzatornu ulogu i nadoknadi što je porodica propustila, kaže specijalista školske psihologije Biljana Lajović.
"Vi imate određenu moć, da kažem, u svojoj porodici, znači vi ste odgovorni, snosite posledice toga. Neka vas neko pozove na razgovor ako se vaše dete ne ponaša ovako i ovako, pa apeluje na vas kao odraslu osobu, pa se radi sa decom, pa se daju sadržaji...Deci se smučilo to pričanje. Mi sad postavimo dete ispred sebe i držimo govor i deca na pola čuju, pa deca na jedno uvo čuju, na drugo ne čuju", kaže za UNU Lajović.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" oko 2400 dece svake godine završi na lečenju na psihijatriji. Ponekad se dešava da je ponašanje deteta kod kuće i u školi potpuno različito.
Iz tog razloga mnogo je važno da roditelj i zaposleni u školama međusobno sarađuju.
Osvrćući se na tragičan događaj u Leskovcu kada je preminuo tinejdžer koga je pretukao vršnjak, profesor srpskog jezika Milorad Dašić izjavio je da je Ministarstvo prosvete trebalo da donese odluku da se u svim školama u Srbiji otvoreno razgovara sa decom o ovoj temi.
"Da se javno kaže šta se desilo. Da je dete ubilo dete i da se o tome razgovara. I da se deca upoznaju sa tim. Nema više da mi krijemo od dece to. Ne. Treba sa decom razgovarati, predočiti, ogoliti, da jednostavno dođe do svih, da postane svima jasno. To što se desilo ovom nesrećnom detetu, kog, kao što smo čuli, život nije štedeo, to može da se desi svakom detetu", kaže Milorad Dašić u emisiji "Podne" na UNA televiziji.
Ukoliko izostaje adekvatna i blagovremena društvena reakcija na nasilje, naročito u školskoj sredini, deca dobijaju poruku da su sama i nezaštićena i da je nasilje jedan od mogućih načina za rešavanje konfliktnih situacija.
Vršnjačko nasilje možete prijaviti preko nacionalne platfome "Čuvam te", koja se bavi prevencijom nasilja u školama.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.