UNA proverava: Koliko je važna veronauka u školama za stvaranje dobrih ljudi?

Protekla godina prošla je u preispitivanju svih nas oko toga koliko se dajemo našoj deci, kakvo nam je obrazovanje, sa kakvim znanjem deca izlaze iz osnovnih škola, a još važnije kakvi ljudi postaju. Ove godine je najveći hrišćanski praznik Vaskrs bio baš u danima kada se sećamo stradalih u OŠ “Vladislav Ribnikar” i svi smo se molili da se nešto slično nikada nikome više ne dogodi. A na tome celokupno društvo mora da radi. 

Ma, kakva "francuska škola": Nema rušenja OŠ "Stefan Nemanja" na Senjaku

Od najranijeg uzrasta, od kuće do škole. Kada se učionica pretvara u mesto kreativnosti i učenja o životu, Bogu, ljubavi i toleranciji? O tome koliko je važna veronauka u stvaranju dobrih ljudi, u emisiji "Popodne" pričali smo sa direktorom OŠ "Zvezdobrojci" Mladenom Stevanovićem i veroučiteljem Stevanom Jovanovićem.

"Prošla godina je bila strašna i čudna. Ti događaji početkom maja su bili takve magnitude, svi znamo gde smo bili u tom trenutku kada smo čuli te strašne vesti. Ti burni događaji pozivaju svakog od nas pojedinačno na određena preispitivanja, a od nas kao društva očekuje se neki odgovor. Najvažniji deo tog društva je obrazovni sistem i od obrazovnog sistema se očekuje da učini sve što je do njega da se stvari ni nalik ovome, ne bi ponovile", kaže Stevanović.

Gde smo deci najpotrebniji, a da toga možda nismo ni bili svesni do pre godinu dana?

"Mi smo njima potrebni u onim momentima kada im je zaista potrebna podrška. Mi smo se pretvorili u helikopter roditelje, koji su u svakom momentu iznad deteta. Uz sve dobre stvari koje to donosi, nosi i ono što je manje dobro. Deca su manje samostalna, zavisnija od roditelja, to osećanje se prenosi i na neke druge elemente, postaju zavisni od starijih drugova.  Pokušavajući da ih zaštitimo od svega, izložili smo ih svemu i svačemu. Ta ideja da je Mladen Stevanović nastavnik jutros ustao i rešio da mrzi vaše ideje, ta ideja nažalost u našem društvu i dalje preovladava. Nije nedovoljnu ocenu nastavnik dao detetu zato što ga mrzi, već zato što dete ne zna. Da bismo došli do toga da dete ne zna, potrebno je da mu neko kaže: ti ne znaš i potebno je da naučiš. Dok god se to ne desi, mi smo u problemu i ti se problemi neće rešiti sami od sebe", smatra Stevanović.

Do dece i njihovih potreba i osećanja neretko se dopre na časovima verske nastave.

"Voleo bih da veći udeo dece pohađa versku nastavu. U Beogradu je prosek oko 50 posto. U osnovnim školama je u prvom ciklusu najslabiji odnos. Od petog do osmog razreda odziv raste. Najbolji odziv je tamo gde deca sama biraju, a to je srednja škola. I taj odziv je više od 55 odsto. U nekim regionima Srbije, odziv je preko 80 odsto. Najbolji primer za to je Valjevo. Taj narod u Valjevu je pobožan i čestit", objašnjava veroučitelj Jovanović.

Čini se da je u našem društvu veronauka suprotstavljena građanskom vaspitanju. Da li ti predmeti mogu da budu obavezni, a ne da iskuljučuju jedan drugi? 

"U samoj školi, i moje iskustvo i iskustvo mojih kolega, pokazuje da kod dece ne postoji sukob između građanskog i verske nastave. Nažalost, naše društvo je podeljeno po mnogim drugim temama. I onda se često različite stvari koriste kao povodi, da se već nasleđene podele prodube i zato se stvara antagonizam gde ga zaista nema. Ja sam imao decu koja su išla i na građankso i na versku nastavu. Moje iskustvo govori da sam imao divne koleginice koje su predavale građansko i mnogi veroučitelji bi se postideli koliko bi one govorile o najlepšim hrišćanskim vrednostima. Mislim i da bi i jedan i drugi predmet trebalo da budu obavezni. I građansko i versku nastavu treba da slušaju svi đaci. Ako postoji otpor roditelja, onda ne mora. I ako pogledate ciljeve obrazovanja i vaspitanja, građansko vaspitanje i verska nastava svojim kurikulima, ostvaruju šest ciljeva od osamnaset. To osim srpskog jezika i književnosti, nema ni jedan drugi predmet", naglašava Jovanović.

Čime će roditeljski sastanci u školama biti zamenjeni?