UNA proverava - kome smeta vojnikinja i pešakinja: Da li je nužno koristiti ženske oblike kako propisi nalažu?

U medijima se često javljaju u poslednje vreme rečenice poput: "Nijedna ženska osoba neće imati pravo da se deklariše kao profesor, sekretar odeljenja, šef katedre, vršilac dužnosti, već će morati da bude vršiteljka dužnosti, šefica katedre, profesorka, pešakinja, vojnikinja". I već kod te rečenice počinje debata. 

Macura: Zakon o rodnoj ravnopravnosti moraće da se poštuje u medijima i javnom obraćanju

Prvo pitanje je - da li je baš zaista tako, govorimo li o nečijem pravu, ili pak potrebi. Da li nas ugrožava kada neko za sebe kaže da je voditeljka, a ne voditelj? 

Mišljenja su mnoga, a činjenica je jedna - na snagu je stupila primena rodno osetljivog jezika i već u medijima, ali i u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, on mora da se primenjuje. 

Među prvim i najglasnijim protivnicima korišćenja rodno osetljivog jezika je upravo Odbor za standardizaciju jezika, koji uporno ostaje pri stavu da rodno senzitivni jezik predstavlja ozbiljan vid nasilja nad srpskim jezikom. Na ovu temu govorili smo u emisiji "Popodne" sa profesorkom dr Jelenom Filipović sa Filološkog fakulteta i dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk iz Instituta za srpski jezik SANU.

"Zagovornik sam da sam ja doktor filoloških nauka, a ne doktorka i da sam viši saradnik u institutu SANU. Rodno osetljiv jezik kod nas je sveden na to da se samo govori o tome da li se kaže doktor ili doktorka, da li od danas moramo upotrebljavati femininative i da li je to kažnjivo. To nije rodno osetljiv jezik, to je samo jedan njegov segment. Tužno je što smo dozvolili debate samo na tu temu", objašnjava Slijepčević Bjelivuk. 

Da li je stvarno najveća drama kako će se neko oslovljavati ili iza tih titula čuče mnogo veći problemi sa kojima se susreću pre svega žene? 

"Da li ćemo nekoga nazvati doktorom ili doktorkom nije nebitno, ali nije ni ključno. Govorimo o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, njegova suština nije jezik, nego da se žena vrednuje. Istorija čovečanstva i civilizacije je podela istorije po sferama, privatnoj i javnoj sferi. Žena nije bilo u javnoj sferi vekovima. Potpuno je normalno da su i gramatičke priručnike i ostale knjige vekovima unazad radili muškarci. To što je muški rod generički je navika, tako nas uče od detinjstva. Morfološki aspekt toga je površinski", objašnjava Filipović. 

Slijepčević Bjelivuk ističe da se tokom pisanja Zakona nisu konsultovani lingvisti i normativisti i da se zbog toga došlo do toga da se raspravlja o "femininativima, a ne o mnogim drugim krupnijim stvarima". 

"Insistira se da se sve promenljive reči koriste u ženskom rodu, a zaboravlja se da je muški rod generička kategorija u mnogim slučajevima. Nećemo reći ko je došla, nego ko je došao, nije u redu da kažemo da ste vi najbolja voditeljka, ako mislimo da ste najbolji i među muškarcima i među ženama, jer se time ograničavate da ste najbolji među osobama ženskog roda. Deca su odlično rešavala ove probleme, za njih je profesor biologije - biologičarka i to ima smisla. Važno je da žena ima ista prava, da bude isto plaćena za posao koji obavlja, kao njen muški kolega, a da li će neko koristiti sufiks, to je redutantno", kaže prof. Slijepčević Bjelivuk. 

Profesorka Filipović naglašava da nije dobro kada se jezik "zakonom uređuje", zdravije je uređivati ga komunikativnom praksom. 
 

Zaštitnik građana najavio ocenu ustavnosti Zakona o upotrebi rodno senzitivnog jezika