Kad se sve to promenilo - da nije dovoljan cvet i simbolična sitnica?
Usijale su se roditeljske viber grupe, kako vrtićke, tako i školske. Prikuplja se novac, razmatraju se pokloni kojima ćemo da se zahvalimo našim učiteljicama i vaspitačicama zato što lepo brinu o našoj deci.
Vremena su se promenila, pa tako i pokloni i njihova vrednost. Neretko u viber grupama dođe i do sukoba šta pokloniti i postavlja se pitanje - gde je mera? Šta je primereno, a šta ne?
Je li to dobar način odavanja priznanja učiteljicama i vaspitačicama za sve što čine za našu našu decu? Žele li one uopšte toliku pažnju, o tome smo u emisiji "Popodne" pričali sa Vesnom Jerotijević iz Unije prosvetnih radnika i Vladimirom Vasićem, finansijskim konsultantom i bankarom i pre svega roditeljom koji i te kako zna šta znače roditeljske viber grupe.
"Da nekog ne bismo uvredili prilikom darivanja poklona, moramo voditi računa o kulturi i bontonu koji ukazuje na greške. Greške su česte povodom 8. marta. Cilj poklona je da se drugi oseća cenjenim, priznatim, poštovanim. Brojne su situacije da poklon ne ostvaruje taj cilj, jer na primer ima preveliku vrednost. Vrednost poklona može biti određena relacijom sa osobom koja nam poklanja. Ukoliko su situacije kada vam je nelogodno da primitite poklon koji ima preveliku vrednost, doživljavate da vas neko na taj način obavezuje ili podmićuje da vaš odnos preraste u nešto više, onda se ne osećate lagodno, to treba da bude i ostane poslovni odnos", ističe Jerotijević i dodaje:
"Poklon treba da ima emotivnu vrednost, a ne novčanu. Roditelji su u zabludi ako misle da će neki poklon više vredeti nego čestitka koju napravi učenik i pokloni svojoj učteljici i nastavnici" kaže Jerotijević.
Kad se sve to promenilo - da nije dovoljan cvet i simbolična sitnica, već se poklanjau vaučeri u vrednosti od 15.000 dinara, skupocene torbe, parfemi?
"Promenilo se kada smo postali potrošačko društvo i kada je kupovna moć postala simbol prestiža. To je nešto što ne treba da učimo našu decu, već da je najvažnija svakodnevna pažnja i da je nemerljivo sve ono što učenik sam napravi i uradi" smatra Vesna Jerotijević.
Neretko sada roditelji sakupljaju novac za poklon, koji je nekada bio simboličan, a danas je u vrednosti od 15.000 dinara, pa ga poklanjaju učiteljicama u kovertama, a nekada je to bila čestitka, cvet i bombonjera.
"Ja sam generacija gde nije bilo izobilja i mnogo toga. Pokloni koje smo mi poklanjali su bili simbolična ruža, sami smo pravili. Isto je i sa proslavom rođendana. Četrdesetoro dece i isto toliko roditelja, pa koja su to slavlja. izačunajte koliko je finansijski, 50-60 hiljada dinara. Drugi prave, pa kao hajde i mi. U naše vreme dobijate igračku jednom u šest meseci", kaže Vasić i dodaje:
"Bila je kasica-prasica, kod Bosanaca je bio Zeka Peka. Vežbali smo za to da štedimo, da ostavimo za nešto, da kad dođe trenutak otvorimo i da nam onda roditelji dodaju još novca, pa kupimo to želimo. Danas toliko toga ima, izobilje. Mi se onda pogubimo u tom potrošačkom društvu. Vrednosti koje su i postojale i treba da dominiraju, zamenile su materijalne vrednosti", smatra Vladimir.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.