UNA sa neženjama ivanjičkog kraja: Selo, igranke i dobri momci - dame šta čekate?

Pronaći srodnu dušu, izgraditi dom i porodicu jedan je od najtežih životnih zadataka, još teži onima koji su odlučili da život provedu na selu. Dok su prošlu noć mnogi parovi proveli u romantičnoj atmosferi, uz poklone i cveće, oko sto neženja iz sela oko planine Mučanj u ivanjičkom kraju i ovog 14. februara vratilo se u puste kuće.

Još od malih nogu, mnogi maštaju da život provedu u srećnom braku sa voljenom osobom, okruženi velikom porodicom. Ali nemaju svi tu sreću.

Brak se zasniva na slobodnoj volji muškarca i žene, uzajamnom razumevanju, poštovanju, ljubavi... Tako barem kaže definicija, ali realnost je barem ovde u ivanjičkom kraju malo drugačija.

Porodica Janković je svoj dom i mir pronašla na selu: Kuća na dar - korak u lepšu budućnost

"Brak je da se živi zajedno, deca, svetinja u koju treba ulagati. Ljubav, poštovanje i razumevanje, ali gde moramo jedni drugima nešto i preći, jednom rečju poštovanje", kaže za UNU neženja Dragan Gavrilović. 

U teoriji dobro znaju šta je brak, ali većina domaćina iz ivanjičkog kraja nikada ga nije iskusila u praksi. Na prvi pogled, čini se da imaju sve. Velike kuće, imanja, njive...ali sve to su gradili bez onog najvažnijeg - bračnog druga.

"Bilo je devojaka, nije da nije, ali neće da dođe da živi ovde, hoće da uživa u gradu, da se provodi, a ovde ne može tako", kaže Dragan. 

U selu nema mesta za zabavu, ali za mlade veći problem predstavljaju zastareli putevi i loša infrastruktura. Kako neženje kažu devojke ovih dana više trče za lagodnim životom u gradu, a za malinom i šljivom se retko koja okrenula.

A kakva zaduženja ima seoska mlada?

"Ide u malinu, radi u kući kućne poslove, sprema ručak, a mi radnici smo na polju. Žene ne rade u malinama, beru samo, jer je to lako", objašnjava nam neženja Dragan. 

Kao Draganova supruga svaka bi dobro prošla, ali iako su ranije imale veća zaduženja, žene nisu oduvek bežale iz sela. To dokazuje i činjenica da u Biblioteci ljubavi u osnovnoj školi u selu Katići, u koju su mladenci po sklapanju braka donosili knjigu na poklon, ima više od 600 naslova.

"Većina njih koji su se venčali ovde su donosili knjige od 1980. godine i tada je ovde bio veliki broj venčanja i kako su prolazile godine sve manje i manje", kaže direktor OŠ "Mićo Matović" Vojislav Milović.

Tradicija se ugasila posle  32 godine, kada je 2012. biblioteci donirana poslednja knjiga. Biblioteka čuva uspomene na neka lepša vremena, ali da su parovi koji su se razvodili vraćali po knjige, ne bi mnogo knjiga ostalo na policama.

"Svaki dan imamo po jedan razvod  i tu nema pravila koje su godište. Ima ljudi koji su prošle godine zaključili brak i razveli su se ove godine, znači nisu bili u braku ni pola godine", kaže za UNU matičarka Svetlana Bogdanović.

Situacija je slična i u susednom selu Brezova. Za osam vekova koliko Bela crkva u tom selu  postoji, u njenom dvorištu  je održano mnoštvo sabora na kojima su momci i devojke stvarali poznanstva koja su se najčešće krunisala brakom.

"Prošle god je bilo čak tri venčanja, ali niko od njih ne živi ovde u Brezovi. Zadnje venčanje je bilo za Đurđic i taj bračni par živi u Beogradu", kaže predsednica Udruženja "Za bolje selo" Ružica Radošević.

Meštani sela su našli način da stanu na kraj lošoj statistici. Umesto okupljanja u kafanama u koje ženska noga retko kroči, žele da se vrate tradiciji održavanja igranki.

"Mi ćemo pomoći logistički da se sabori održe i da dođu svi ljudi da prvo razmene iskustva, a nadamo se daj Bože da se i ljudi upoznaju i sve to bude svrsishodno u narednoj godini", rekao je za UNU predsednik opštine Ivanjica Momčilo Mitrović. 

Vraćanje tradiciji podržavaju svi, a direktor škole u Katićima rado će ustupiti svečanu salu za održavanje igranki, ali pod jednim uslovom.

"Sa te igranske da se barem jedan dečko oženi, da nađe svoju srodnu dušu kako bi se venčali", kaže direktor Milović. 

"Lepše je živeti sa nekim nego sam i ne mislim da ću ostati sam. Valjda će vaša televizija da pomogne da to rešimo. Naći ćete neku Beograđanku ako ove naše neće, mogu da dođu u obzir i devojke iz grada, ništa nije sporno", kaže za kraj neženja Dragan Gavrilović. 

Devojke čule ste, konkurs je otvoren, burme su bačene i još se samo čeka mlada, a mi se nadamo da će nam povod za sledeći dolazak u Ivanjicu biti snimanje svadbe. 

'Život kao priča': Humani čin Petra Ristića za porodicu Đalinac i njihovo lepše sutra