UNA traži odgovore: Da li deca mogu da razaznaju fikciju od svakodnevice

Razgovor sa decom često nije lak i da bismo ih što bolje upoznali, deo odgovora moramo da potražimo i u virutalnom svetu, odnosno u igrama koje igraju, kao i u sadržaju koje traže na društvenim mrežama, pre svega na tik-toku. 

"Virtualna stvarnost daje ono što im nedostaje u realnosti, inspiriše ih i predstavlja izazov. Zato imaju potrebu da preslikaju modele ponašanja, koji generalno ne pripadaju stvarnom svetu", kaže filozof i autor emisije "Filozofski peroformans" Tanja Petrović Miljković i dodaje:

"To njima daje potvrdu njihove ličnosti, a opet sa druge strane treba da bude neka smernica šta to ne valja u stvarnosti što njima toliko potrebno i šta zapravo oni nalaze u toj virtualnoj stvarnosti."

Međutim, u tinejdžerskim godinama to može da bude i pogubno, jer u tom uzrastu još ne mogu da razaznaju fikciju od svakodnevice. Oni pre svega ne mogu da prepoznaju probleme koji su nastali u njihovom stvarnom okruženju, i okreću se svetu u kom se lakše snalaze.

"Deca koja su najviše prisutna u toj virtualnosti, najusamljenija su deca. To su deca koja ne nalaze kontakte prave sa svojim vršnjacima. To su deca koja su iz nekog razloga izopštena iz svoje vršnjačke grupe", ističe Miljković.

To neminovno dovodi do problema, jer ako oni na život gledaju kao u video igri, onda nisu svesni ni šta je smrtnost. Odgovornost zašto su oni zbunjeni, sluđeni i zašto toliko beže u virtualni svet, pre svega je na odraslima.

"Suština jeste i možda to sada zvuči naivno ili kao neka fraza da moramo svi da se promenimo ali defakto ovaj događaj nam je stavio jasno do znanja i događaj posle njega da moramo da se promenimo", zaključuje Tanja Petrović MIljković.