Vapaji članova porodica žrtava: Ko ćuti o kidnapovanima i nestalima na Kosovu i Metohiji?

Dvadeset četiri godine od osnivanja Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji, i dalje se 1.615 osoba srpske i albanske nacionalnosti vode kao nestali. Višedecenijska tragedija koja je obeležila hiljade porodica, ponovo poziva na odgovornost i prištinsku stranu na saradnju u potrazi za nestalima.

U punoj sali Medija centra, porodice nestalih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji, održali su minut ćutanja pre početka konferencije pod nazivom "Vapaji članova porodica žrtava". Odmah potom, usledila su i retorička pitanja.

"Ko je odgovoran za zataškavanje zločina, premeštanje grobnica, trgovinom organima kidnapovanih Srba i ostalih? Ko je odgovoran za grubo kršenje međunarodnih humanitarnih prava, skrivanja dokumentacije i dokaza o zločinima?", upitala je predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović.

"Tokom prošle godine imali smo preuzete posmrtne ostatke samo jednog lica srpske nacionalnosti, čiji su posmrtni ostaci sahranjeni u Gračanici. Imali smo samo jednu posmrtnu lokaciju od strane Prištine i to je lokacija kod Podujeva - nije zatvorena lokacija, nastaviće se sa proverom. Imali smo otvoren samo jedan novi zahtev za traženje nestalog lica, i dalje se u mrtvačnici vodi 350 NN posmrtnih ostataka", kaže viši savetnik načelnik Odeljenja za nestala lica Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije Ljiljana Krstić.

Pre pet godina, predsednik Srbije najavio je Zakon o nestalim licima, koji je ostao samo na Radnoj grupi.

"Zakon o nestalim licima bi regulisao kroz prvnu formu mnoge probleme sa kojima se u svakodnevnom životu susreću nestali, porodice traže od Vlade da u knjgama za osnovne i srednje škole za mlade generacije bude odgovarajuće gradivo o stradanju tokom devedestih i stradanju njihovih rođaka i sugrađana", ističe predsednica Koordinacije srpskih Udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije Mirjana Miodrag Božin.

Odalović: Trećina nestalih u sukobu u bivšoj SFRJ su Srbi, još uvek se traga za 9.737 ljudi

To je jedan od razloga zašto je svečano potpisan Memorandum o saradnji regiona i objedinjavanju svedočanstava.

"Želimo da na teritoriji Republike Srpske i Republike Srbije oformimo više filmskih centara u kojima će se snimiti izjave, svedočanstva ljudi koji svojom sudbinom svedoče o stradanju Srba. Sve te izjave biće digitalizovane, stavljene u zajedničku arhivu, Digitalni arhiv srpskog stradanja i biće dostupne ne samo srpskom narodu već čitavom čovečanstvu", objašnjava direktor Fondacije "Vizuelni arhiv srpskog stradanja" Denis Bojić.

Govornici među kojima su bili i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, rekli su da Priština direktno opstruiše potragu, a da je logika "ako nema tela, nema ni zločina".

Brnabić: Pitanje nestalih najviše opterećuje odnose Srbije i Hrvatske