Vejpovi lako dostupni deci: Kako ih informisati o štetnosti elektronskih cigareta

Prodaju se na svakom kiosku, po cenama pristupačnim za omladinu, mogu da ih kupuju i maloletnici, a praksa pokazuje - čak i osnovci.

U zemlji koja je prva u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, podsticanje dece da postanu pušači, ne samo što je neodgovorno već i opasno.

Elektronske cigarete i vejpovi postali su novi i rasprostranjeni vid pušenja. Može se konzumirati i tamo gde cigarete ne mogu, a zbog različitih ukusa i mogućnosti da i maloletnici kupuju ove proizvode, vejpovi su sve češće u rukama dece.

"Veliki broj dece koja puše elektronsku cigaretu nikada nisu imala dodir pre toga sa nikotinom i to govori koliko je važno osvestiti mlade osobe da to što oni biraju je posledica pažljivo vođene stratigije u kojoj su oni ciljna grupa jer proizvod koji se prodaje mladima nije cigareta, nije elektronska cigareta već je to nikotin", napominje dr Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

A kako je upravo nikotin supstanca koja izaziva zavisnost, zabrinjavajuće je da prodaja ovakvih uređaja nije kontrolisana odnosno da je dostupna deci.

"To je veliki problem. Iz samog tog što deca to probaju jako rano, jedan broj njih će postati pravi pušači i koristiće klasične cigarete. Dostupno je na svakom kiosku, prodaje se bez starosnog ograničenja. U šiša bar se ulazi i nargile se puše bez starosnog ograničenja, tako da tu negde bi trebalo da se pooštri kontrola ali i da se radi edukacija primerena načinu na koji deca danas dobijaju informacije", kaže Olja Ćorović, direktor OŠ "Dragan Lukić".

Ipak, nisu samo kanali preko kojih se deca informišu i kontrola prodaje dovoljni. Stručnjaci veruju da treba promeniti narativ u društvu kada je reč o ovakvim proizvodima.

"Sistemski takođe treba krenuti prema tome od jasnog artikulisanja da to nije dobro, da je opasno, u obrazovnom sistemu da se decidirano govori o tome kako to šteti. Da se mladima ponude neke druge opcije za zadovoljstvo kojih ima ali je pitanje da li su oni zainteresovani. Reagovanje već sada da to nije dobro i nije poželjno zapravo bi bilo jako dobro", dodaje Martina Kvarantan Šmitran, psiholog.

Međutim, ni informisanje, ni edukacija, a ni sistemske promene neće biti dovoljne ukoliko i roditelji ne shvate ozbiljnost situacije jer ipak, sve dolazi iz kuće.

"Ni roditelji dakle nisu edukovani da je to zbilja opasno, naročito ako su i oni sami konzumenti. Predstaviti javnosti da roditelj ima obavezu i odgovornost i odgovara za to da li dete konzumira to ili ne je jedna velika stvar jer sve potiče od roditelja, ko će da zabrani nego roditelj i mislim da je tu najbolja reakcija zabrana ili posledica - kazna. Važno je da roditelj tome jasno kaže ne", smatra Kvarantan Šmitran.

Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća - bolesti koja je direktno povezana sa pušenjem. Ovu negativnu statistiku je neophodno menjati a jedan od koraka ka tome je ne podsticati dodatno ljude da postanu pušači a najmanje ne decu.