Vernici slave Svetog Jovana: Običaji su raznorazni, a neki se odnose i na decu

Samo dan posle Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja, praznik u čast onome koji je poslužio tajni božanskog krštenja. Jovanjdan je česta krsna slava.

Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete.

Već starci, od Boga izmoliše dete, koje je kasnije poslužilo svetoj tajni krštenja. Ovaj svetitelj, veliki propovednik i prorok, proveo je svoju mladost u pustinji, a potom je počeo da poziva narod na pokajanje.

Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova. Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.

U našem narodu Sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime.

Današnji praznik naziva se Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja.

Praznuje se nekoliko puta godišnje, ali najviše svečara ima baš na ovaj dan. 

Običaji i verovanja

Budući da je Sveti Jovan uzor poštenja i pravdoljublja, u srpskom narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume "po Bogu i Svetom Jovanu". Među brojnim verovanjima izdvaja se i to da se, na Svetog Jovana, u ruke ne uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo kojeg je posekao kralj Irod.

Ko želi da ispoštuje ovaj običaj, trudi se da sve za šta mu je potreban nož obavi dan ranije. 

Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje - kažu da se ne valja da se jede ili pije bilo šta što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

Ruka Svetog Jovana čuva se u manastiru Svetog Petra na Cetinju. Tamo je stigla posle dugog putovanja, a poslednja stanica pred odlazak u Crnu Goru bila je riznica na Dedinju. Karađorđevići su, naime, dobili ruku od majke poslednjeg ruskog cara Nikolaja II. Bio je to znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.

Narod veruje i da je na Svetog Jovana idealan dan za polazak na put,  jer će svaki putnik imati zaštitu ovog sveca.