Vršnjačko nasilje raste, a kako da stane? Stručnjaci za UNU o rešavanju gorućeg problema u Srbiji

Međunarodni dan roze majica obeležava se u znak sećanja na jednog kanadskog dečaka koji je bio predmet ismejavanja i fizičkog zlostavljanja od svojih drugara, jer je u školu došao obučen u roze majicu. Tako se obukao kako bi pružio podršku svojoj majci koja je obolela od karcinoma dojke. 

I svake poslednje srede u februaru se posebno akcentuje ovaj dan, kako bi svako društvo izvuklo pouke gde bi moglo da bude bolje, a samim tim i naša deca bila i bolja i sigurnija. Tako je bilo i juče, a tako treba da bude i svaki dan, makar kroz priču. 

Nakon dešavanja u OŠ "Vladislav Ribnikar" na površinu su isplivale brojne manjkavosti obrazovnog sistema, između ostalog i kada je vršnjačko nasilje u pitanju. 

Suspenzija sa nastave i društveno-korisni rad: Kako će sada škole reagovati u slučaju vršnjačkog nasilja

Kako lečiti ovo društvo, kako da nam deca budu tolerantnija i sa mnogo više empatije jedni prema drugima, otkrili su nam u emisiji "Popodne" psiholog Biljana Lalović i doktor umetnosti, kompozitor i profesor Marko Stojanović, inače otac dečaka u čijem odeljenju se dešava vršnjačko nasilje.

Uvek kada dođe kraj februara i vreme da se obeleži dan kada se sećamo svih koji su trpeli i trpe vršnjačko nasilje, preispitujemo i sebe kao roditelja, preispituju se verovatno i prosvetni radnici i čini se da su nekako mehanizmi vaspitanja i rešavanje određenih problema potpuno drugačiji bili nekada nego danas. Gde roditelji greše?

"Ne bih volela da kažem da iko greši, jer onda to povlači krivicu, onda povlači da neko krene da se brani, da nije kriv, da ne može. Često od roditelja čujete da je tempo života takav i da oni moraju da rade, da rade po 2-3 posla i da ceo dan nisu kući. Moje najiskrenije uverenje i kao osobe i kao psihologa je da onog trenutka kada donesete odluku da imate decu potpuno vam se menjaju prioriteti u životu. Apsolutno moraju da se promene i morate da imate takvu organizaciju da ne može dete da vam bude na 3, 4. ili 5. mestu, nego da mora da bude na prvom", objašnjava za UNU psihološkinja Lalović i dodaje: 

"To ne znači da dete treba da bude centar sveta i da mu se sve udovoljava i da se sve dozvoljava i da mu dajete sve na tacni. Treba da se bavite detetom, da razmenjujete, da pomognete da se dete druži, da odrasta na zdrav način, a ne da se zatvara u neku svoju malu kapsulu egocentričnosti, što se vrlo često dešava. Nakako moramo da promenimo mi perspektivu. Kad kažem mi, mislim na sve nas odrasle i mislim na svaki dan, a ne danas. Dobro je da postoji neki dan kojim se nešto posebno dešava, ali ako mi to ne radimo svaki dan, jedan dan neće rešiti ništa. Neće rešiti ni pet dana. Nama samo rešava 365 dana, puta, puta, puta- dokle god smo ovde moramo ovim da se bavimo”, istakla je Lalović.

U odeljenju u koje ide sin profesora Stojanovića, u OŠ "Vladislav Ribnikar", dešava se vršnjačko nasilje. Ipak, postavlja se pitanje, šta tu može da uradi roditelj, kako da reaguje?

“Istina je. I danas i nakon svega što se desilo, deca svakodnevno trpe vršnjačko nasilje, kako usmeno, verbalno i fizički, tako i zahvaljujući ovim društvenim mrežama. Ja se lično nosim onako kako je Biljana i rekla da je bitno da se svaki roditelj nosi, a to je da odvajamo vreme za svoju decu. Kada kažem vreme, mislim na 100% vreme kada ćemo kvalitetno biti posvećeni detetu. Samo tako možemo da ukazujemo detetu i na dobre i na loše stvari. To ne znači da ću ja dati najtačniji savet, ali znači da ću dati onaj savet za koji mislim da je najadekvatniji", objašnjava Stojanović i dodaje:

" Jedino na taj način mi možemo da se borimo, tako što će svako od nas sa svojim detetom razgovarati, a ne koristiti to vreme za neke druge stvari kao što je igranje. Hoću da kažem da roditelji u mom okruženju misle da se posvećuju deci u meri kojoj mogu, u smislu svi mi imamo puno obaveza, pa kao hajde da se malo posvetimo deci, ali čini mi se da se površno posvećuju deci i da ne razgovaraju sa decom, nego više to vreme kanališu za neke površne stvari”.

Stojanović ističe da se roditelji kada se susretnu sa vršnjačkim nasiljem u školi i odeljenju svog deteta uvek se prvo okreću učiteljicama, psiholozima i upravi škole, ali da se tu ulazi u krugove administracije i da uglavnom to nikuda ne ide i ne bude delotvorno ni po decu koja se plaše, a ni po onoga ko vrši nasilje. 

Podsetimo, Centar za žrtve nasilja "Dar" obeležio je juče u centru Beograda Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja "Dan rozih majica" puštanjem balona i deljenjem letaka sa porukama, uz upozorenje da je ta vrsta nasilja u Srbiji u drastičnom porastu i da mu je u svakom razredu izloženo i do 30 odsto dece.

Obeležen Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja