Vršnjačko nasilje u školi u Barajevu: Roditelji tri sedmice ne puštaju decu na nastavu

Roditelji đaka koji idu u Osnovnu školu "Knez Sima Marković" u Barajevu, kažu da se deca zbog jednog deteta osećaju ugroženo i da ih zbog toga ne puštaju na nastavu već tri sedmice. 

Sastali su se s direktorom i Savetom roditelja, a održan je sastanak i sa roditeljima đaka za kojeg kažu da pravi probleme. Odlučeno je da taj đak dobije ličnog pratioca, ali roditelji ne očekuju da će se na taj način rešiti problem.

"Mi već godinu dana imamo problem sa detetom koje ide sa nama u odeljenje koje je veoma nasilno. To je bilo maltretiranje na časovima, na putu od škole do stanice konstantno, svaki dan. Moje dete je završilo na Institutu, jer ga je uhvatio u kragnu i istegao mu vratne žile. Drugo dete je pesnicom udario u grudi i završilo je u Tiršovoj, i jednu devojčicu isto", priča za RTS roditelj Aleksandar Ivanković.

Roditelji su se, tvrde, svaki put obraćali školi, socijalnoj službi, Ministarstvu prosvete i policiji, gde im je rečeno da nemaju ni osnova ni dokaze za pokretanje bilo kakvog postupka.

Dete je od sankcija, kažu, imalo samo četvorku iz vladanja. S obzirom na to da deca skoro mesec dana ne idu na nastavu, na sastanku s nadležnima bili su i roditelji đaka koji pravi probleme.

Vršnjačko nasilje u Nišu: Dečak (14) prebijen u školskom dvorištu

"Upravo smo završili sastanak sa roditeljima dece koja ne pohađaju nastavu, prvo smo sa njima postigli dogovor da napravimo iskorak, da probamo da rešimo problem uvođenjem ličnog pratioca za dete koje je problematično. Saglasili smo se da će to biti jedan korak napred. Onda smo imali sastanak i sa roditeljem tog đaka i oni su potpisali da su saglasni", rekao je Slobodan Adamović, predsednik opštine Barajevo.

Roditelj Milan Gorunović ukazuje da ne vide svrhu tog ličnog pratioca, jer on nema nikakva prava, pa ne može da zaštiti njihovu decu nikako.

"Jer on ima mnogo manja prava od nastavnika, a to dete ni nastavnika ne sluša. Na času pravi nered, tako da mi ne vidimo rešenje u tom lično pratiocu. Najverovatnije ćemo odustati od bilo čega, da i dalje puštamo decu u školu", ističe Gorunović.

S obzirom na to da deca skoro mesec dana ne idu na nastavu, na sastanku s nadležnima bili su i roditelji đaka koji pravi probleme. Za sada je jedino poznato da će sledeće nedelje lični pratilac biti uz učenika i trebalo bi da se ostala deca vrate na nastavu.

Goran Rojević iz Humanitarne organizacije "Dečje srce" koja je licencirana za rad sa ličnim pratiocima ističe da izmenjeno ponašanje deteta može da bude sve ono što jedna sredina ne prepoznaje kao dobro i da prvo treba da se analizira kakva je situacija.

"Ako shvatamo, ovo dete je sad peti razred, recimo, da li je ono pravilo neke probleme do petog razreda? Ili se nešto desilo u ovom trenutku detetu pa je ono juče  postalo agresivno? Šta je radila učiteljica četiri godine, šta su radili roditelji, kojim tretmanom su bili obrađivani od strane Centara za socijalni rad. Koliko se uključivala škola u ovom slučaju, nismo čuli šta je uradio pedagog, šta je uradio psiholog", pitanja su na koja upozorava Rojević.

Posebno ističe ulogu specijalnih pedagoga, koji na fakultetu uče kako da rade sa decom koja imaju neki poremećaj u svom ponašanju.

"Prvo treba da uradimo, makar iz mog ugla, a to je da u školama hitno zaposlimo specijalne pedagoge. Ne znam zašto niko te ljude nije pomenuo i kad je bila priča o Ribnikaru", ukazuje Rojević.

Objašnjava da specijalni pedagog tokom obrazovanja uči kako da se vaspitava i kako da se promeni ponašanje deteta, da prepozna kako da radi sa njim, da se dete socijalizuje i da bude što manji problem sredini u kojoj funkcioniše. Takođe i da nađe svog druga, prijatelja, da se uključi u život jednog odeljenja.

"Problem treba da sagledamo sa više strana. Nastavnici su izgubili onu ulogu koju su imali. Nastavnik ne može da dete obuzda na času zato što dete ima neka svoja ljudska prava. Službe psihologa i pedagoga bi trebalo više da se uključe na neki drugačiji način, da više vremena provode sa decom u učionicama ili da sprovode niz nekih aktivnosti koje idu ka vaspitnom procesu", zaključuje Rojević.