Zaštita vlažnih staništa u Srbiji, važan korak ka sprečavanju nestanka endemskih vrsta

U Srbiji je ugrožen opstanak močvarnih područja, zbog čega preti i nestanak nekih endemskih vrsta.

Kako urbanizacija i prekomerna eksploatacija zemljišta ne bi uzele svoj danak, Ministarstvo zaštite životne sredine je, uz pomoć Ujedinjenih nacija i ambasade Švedske, predstavilo inicijativu za unapređenje zaštite vlažnih staništa.

Nakon zimskih poplava u jednoj od najlepših reka Evrope, reci Drini, plivalo je smeće. Plastika u reci nikoga neće odvesti u bolji i zdraviji život, što je iniciralo i poduhvat zaštite 11 vlažnih staništa Srbije.

Takva staništa su "bubrezi" planete, jer obezbeđuju zalihe pijaće vode, skladište je i prečišćavaju, i upijaju dvostruko više ugljenika nego sve svetske šume zajedno.

Kako su beskrajno značajna za očuvanje biološke raznovrsnosti, potrebno je okrenuti se zelenoj agendi.

"Spomenula sam povećanje od preko 30 odsto za subvencionisanje zaštićenih područja koja su proglašena na nacionalnom nivou. Samim tim, veća finansijska sredstva opredeljena će značiti upravljačima zaštićenih područja da na bolji i kvalitetniji način štite ne samo zaštićeni deo već i vlažna staništa", kaže državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Neka od tih područja su Zasavica, Labudovo okno, Peštersko polјe, Vlasina, Obedska i Carska bara, koje su dom orla belorepana i kliktavca, sokola lastavičara, vidri i kuna.

Put Srbije ka Evropskoj uniji podrazumeva i poboljšanje zakonodavstva, a projekat zaštite vlažnih staništa pokrenut je zahvaljujući donacijama Švedske.

"Švedska i Evropska unija žele da pomognu Srbiji kako bi se unapredio kvalitet života njenih građana i kako bi Srbija što više napredovala na svom putu ka EU. Švedska je zelenu tranziciju učinila i domaćim i inostranim prioritetom, a to je jedan od četiri ključna prioriteta tokom predsedavanja Švedske Evropskom unijom u prvoj polovini ove godine", istakla je ambasadorka Švedske Anika Ben David.

"Jačanje biodiverziteta znači borbu protiv klimatskih promena. Iako vlažna staništa čine samo šest procenata zemljine površine, u njima živi 40 odsto biljnih i životinjskih vrsta, a Srbija ima ogroman potencijal", naglasio je Anas Karman, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Sledeća na tapetu je implementacija Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi, a zatim i izrada novog Zakona o zaštiti prirode, što je ključno za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje biodiverziteta.