Zašto je važno meriti visinu deteta i na vreme reagovati

Pedijatar i endokrinolog Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" Tanja Milenković ističe da je visina vrlo važan pokazatelj zdravlja deteta, ali da se često ne razmišlja na takav način.

Voljena i zdrava deca rastu normalno

"Ako vam jedno dete raste normalno, to znači da je to dete zdravo i voljeno i da ima normalnu ishranu. Imali smo jednog dečaka u Institutu koga smo pratili, a koji je bio u jednoj nefunkcionalnoj porodici. Kada je posle toga prešao u hraniteljsku porodicu dete je počelo da raste ''kao iz vode', uradili smo mu analize, nikakve terapije nije dobio, osim što je bilo voljeno", kaže doktorka Milenković.

Ona napominje da je od izuzetnog značaja da se deca mere u okviru redovnih sistematskih pregleda, te da se visine ucrtavaju u karte rasta, koje su najčešće elektronske.

"Ako postoji bilo kakvo odstupanje, bilo da dete prestaje da raste ili previše raste, ono treba da se uputi pedijatrijskom endokrinologu. Nama često deca dolaze kasno, jer se ne obrati dovoljno pažnja da li dete slabo raste, bilo zbog toga da možda nije redovno mereno ili zbog one poznate u narodu ''Ma, porašće u pubertetu''. Ta rečenica je strašna, jer se 85 odsto našeg rasta dešava u predpubertetskom periodu", naglašava dr Milenković.

Kaže, ako je dete pred pubertet nisko, onda ono ostaje odrasla niska osoba.

"Treba zaboraviti da deca treba da rastu u pubertetu, jer niko neće nadoknaditi to. Onog trenutka kada se uoči problem sa rastom, dete treba da se uputi pedijatrijskom endokrinologu, a najbolje je ako se to uoči kroz praćenje u Domu zdravlja, to znači da se dete redovno meri", poručuje Milenković i savetuje da se deca na svakih šest meseci mere i kod kuće.

Kroz aplikacije može se pratiti visina deteta

Kako pojašnjava, ta visina se onda ucrtava u aplikaciju koja se zove Karta rasta, a koju je kreiralo udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom "Horast".

"Besplatna je, jednostavna i odlična, i ako postoji poremećaj na aplikaciji, ona obavesti roditelje da se jave endokrinologu. Drugo, ako odete kod endokrinologa i pokažete mu Kartu rasta, njemu će odmah biti jasno da li problem postoji ili ne", ukazala je dr Milenković.

O uzrocima niskog rasta pedijatar i endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Maja Ješić,  kaže da dete može da bude nisko i zbog nekih hroničnih bolesti, kada je potrebno da se uputi subspecijalistima u zavisnosti od toga na koju hroničnu bolest se postavlja sumnja.

"A kada je postavljena sumnja na hormonski uzrok niskog rasta, onda se dete upućuje endokrinologu, gde mi na osnovu snimka leve šake, odnosno radiološkog ispitivanja i biohemijskih kriterijuma, utvrđujemo o kom hormonskom nedostatku je reč. To je najčešće nedostatak hormona štitaste žlezde. Ako to isključimo, radimo procenu sekrecije hormona rasta, prvo skrining, a zatim za potrebe dijagnoze se rade stimulacioni testovi", pojasnila je Ješić.

Kako kaže, ako je hormon rasta subnormalan, tada se postavlja dijagnoza nedostatka hormona rasta i takvoj deci se uvodi terapija, koja je, dodaje, vrlo uspešna.

"Pogotovo kada se terapija da na vreme, a to znači pre puberteta, jer je tada ostao veliki potencijal rasta i takva deca dostižu svoju ciljanu visinu, odnosno genetski potencijal rasta. Kada završe rast na terapiji hormonom rasta u dozi za linearni rast, onda se takva deca retestiraju kod interniste endokrinologa i nastavljaju da primaju terapiju hormonom rasta u manjim dozama za metaboličke potrebe organizma", navodi Ješić, koja dodaje da postoji odlična saradnja sa Institutom za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Tarnerov sindrom

Osim nedostatka hormona rasta kod dece, postoje i druge indikacije, kao što su Tarnerov sindrom, koji se javlja kod devojčica koje su nižeg rasta i imaju problem sa menstrualnim ciklusom i drugim onkološkim poremećajima.

To kaže endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, Vera Zdravković, koja ukazuje da su takođe značajna grupa dece ona koja su rođena manja nego što bi trebalo da budu u određenom uzrastu.

"I tu decu je neophodno pratiti, i ukoliko dođe do usporenja rasta to dete treba uputiti endokrinologu. Takođe, tu su i deca koja imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju, ona primaju terapiju hormonom rasta, ali i deca koja imaju ređe sindrome, kao što je Prader Vili sindrom", rekla je Zdravković i dodala da je u Srbiji na besplatnoj terapiji hormonom rasta više od 2.000 dece.

Predsednica Horasta Olga Davidović kaže da se to udruženje bavi svom decom koja primaju terapiju i koja su eventualno potencijalni kandidati da prime terapiju hormonom rasta.

"Trudimo se da osvestimo javnost, prvenstveno roditelje dece ranog uzrasta od četiri do šest godina, da na vreme spoznaju da li je uopšte potrebno da im dete prima terapiju ili ne. Kada roditelj primeti da im se dete razlikuje od dece koja su njegova generacija, treba prvo da se obrati svom izabranom lekaru", istakla je Davidović.

Prema podacima udruženja Horast, nizak rast ispoljava se kod oko tri odsto dece u jednoj populaciji, a od tog broja i do 90 odsto slučajeva je posledica fiziološke prirode, odnosno viđa se kod dece u čijim porodicama postoji sličan obrazac usporenog rastenja.

U 10 odsto slučajeva nizak rast je posledica brojnih hroničnih bolesti, poremećaja ishrane, endokrinih i genetskih bolesti ili nepovoljnih socijalno-ekonomskih i psiho-emocionalnih okolnosti. Takav patološki nizak rast zahteva rano otkrivanje, dijagnostiku i terapiju, čime se poboljšava ishod lečenja osnovnog stanja i ostvaruje genetski predodređena telesna visina.

Beo Zoo Vrt i Udruženje "Horast", uz podršku kompanije Novo Nordisk pokrenuli su kampanju "Visina nije mala stvar", u susret Svetskom danu dece niskog rasta.

U beogradskom Zoo vrtu proteklog i ovog vikenda sprovodi se kampanja "Visina nije mala stvar", sa ciljem da se ukaže na značaj zdravog rasta dece. U okviru kampanje, roditeljima i deci koji posete Beo Zoo vrt, omogućeno je da se zabave, izmere visinu deteta, ali i da dobiju korisne savete od lekara i saznaju više o značaju pravilnog rasta mališana.