Momentum proširenja EU: Može li Srbija za tri godine da ispuni sve kriterijume?

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre kaže da se intenzivno radi na tome da Zapadni Balkan bude jedinstveno tržište i pre pristupanja, dok ministarka za evropske integracije Tanja Miščević poručuje da cilj Srbije nije samo otvaranje klastera 3, već i svih ostalih poglavlja - što pre, piše RTS.

Nema sumnje u opredeljenje Srbije da postane članica Unije i pozdravlja poziciju koju je zauzela u međunarodnim forumima pružanjem podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Srbija na evropskom putu: "Postoji realna šansa i politička volja da se klaster 3 otvori u decembru"

Miščević smatra da Srbija može da ispuni kriterijume evrointegracija do 2027. godine.

Korak ka cilju je Plan rasta, a pre njega reformska agenda. Tu su i politički uslovi – kooperativnost u dijalogu s Prištinom i usklađenost spoljne politike.

"Prva i osnovna stvar su naše unutrašnje reforme, taj princip zasnovan na zaslugama je najvažnijja stvar jer ona korisna za mene kao građanku Srbije", kaže resorna ministarka.

Miščevićeva navodi da je Srbiji potrebno nezavisno pravosuđe da bi joj garantovalo pravnu sigurnost.

Spajić: Očekujem da se Crna Gora pridruži EU do 2028.

Još je ambiciozniji plan u Podgorici – da Crna Gora postane 28. članica do 2028. godine.

Glavni pregovarač Crne Gore sa EU Predrag Zenović kaže da je plan realan i ostvariv ako postoji dosadašnja dinamika i vrlo jasna politička volja.

"Do kraja godine, Crna Gora bi trebalo da zatvori četiri poglavlja, što je više poglavlja nego u prethodnoj deceniji, ono što je ključno to je da će biti potvrda da je proces proširenja i dalje živ i da je to prespektiva za Zapadni Balkan", ističe Zenović.

Posledice rata u Ukrajini na proširenje EU

Rat na istoku Evrope vratio je fokus Unije na proširenje, što je za region ohrabrujuće. Ipak, sve više se polemiše da bi novi takmaci sa Istoka mogli da preteknu Balkan.

Žiofre uručio Izveštaj Evropske komisije o Srbiji predsednici Skupštine Ani Brnabić

"Postoje novi kandidati sa Istoka i EU želi da im da priliku. Istovremeno, Zapadni Balkan ne sme biti zaboravljen. Potrebne su nam mere i u pravcu Istoka i Zapadnog Balkana", poručuje Emanuele Žiofre.

Naveo je da Unija mora da pokaže da su zemlje regiona partneri i da ih želi unutar svojih granica.

Glavni pregovarač Crne Gore sa EU Predrag Zenović smatra da ideja "istočnog trija" ne ugrožava proces Zapadnog Balkana.

"Mislim da to treba razumeti kao jedna vid geopolitičkog konteksta koji ubrzava proces i koji je šansa i prozor mogućnosti zemalja ZB da kapitalizuju reforme i da konačno sprovedu proces", rekao je Zenović navodeći da se zamor zbog prevelikog čekanja oseća među zemljama Zapadnog Balkana.

Države regiona obeshrabrene

Iza regiona je dosta pređenih stepenica, a nije se mnogo odmakalo, dok se poverenje istanjilo.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da je Severna Makedonija zaista žrtvovala čak i svoje ime.

"Napravila je ogromne iskorake u pokušaju da se proces deblokira, a dobila je novu blokadu", kaže Joksimović.

Ocenjuje je da su takvi primeri obeshrabrili neke od država regiona.

"Rekla bih da je odgovornost na obe strane, države regiona moraju brže da se reformišu, a EU mora da pokaže da su zemlje regiona dobrodošle", objašnjava sagovornica iz Centra za spoljnu politiku.

Ministarka Tanja Miščević kaže se nikada ne govori o godini članstva Srbije jer je, kako kaže: "Iza 2027. ono što je neophodno pokazati – track record".

Kaže da je u pitanju iskustvo o primeni, potom sastavljanje sporazuma koje treba ratifikovati, pa da tako ni posle 2027. godine posao ne prestaje.

Pre dve decenije deset zemalja istovremeno je postalo deo Unije. Iako se predviđao taj scenario, u mandatu nove EK manje je verovatan, budući da će se meriti učinak svakog kandidata pojedinačno.

Da li je Srbija napredovala u evrointegracijama: Šta kažu stručnjaci o Izveštaju Evropske komisije?