Šengen i komšije: Koje promene mogu da očekuju državljani Srbije i BiH?

Ispunjena je 281 preporuka da Hrvatska postane 27. članica šengenskog prostora. Vlada Republike Hrvatske ovu godiinu procenjuje uspešnom jer su ostvareni dugo planirani ciljevi: Pelješki most, evropodručje, zamena kune evrom i Šengen.

"Ovo je veliki uspjeh i realizacija strateških ciljeva Vlade i našeg izbornog programa, da budem potpuno iskren. Ovo je godina višestrukih napora da Hrvatska ostvari dublju integraciju i povezanost sa EU kroz Pelješki most", rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković. 

Ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi veće promene za državljane Srbije, navode u Centru za evropske politike i objašnjavaju da je Hrvatska šengenske kriterijume primenjivala još od 2016. godine.

"Ne očekujem nove mere niti ništa rigoroznije, jer su te mere već bile na snazi poslednjih godina u procesu pristupanja Hrvatske Šengenu", kaže Miloš Pavković iz Centra za evropske studije.

Kao najveći izazov ulaskom u šengensku zonu u Zagrebu se ističe borba sa ilegalnim migracijama, posebno kada je reč o rutama koje vode preko Srbije i BiH. Zbog toga se očekuje veća saradnja među graničnom policijom.

"Ono što se menja-menja se u pogledu policijskih snaga  u Srbiji i granične policije u BiH i razini njihovog angažmana, saradnji sa hrvatskom policijom i od toga će uveliko zavisiti kolike će biti kolone na granicama i kakva je protočnost", kaže politički analitičar Denis Avdagić.

Zeleno svetlo za ulazak u Šengen zonu nisu dobile Bugarska i Rumunija, a u Evropsku uniju su ušle pre Hrvatske. 

Veto Holandije i Austrije na zahtev Rumunije i Bugarske za članstvo rezultirao je jakim diplomatskim signalom iz Rumunije. Tamošnje vlasti povukle su svog ambasadora iz Beča, navode poznavaoci.