Koliko je zapravo 'crna' američka crna lista

Američka crna lista sve se više puni zvaničnicima sa Zapadnog Balkana. 

Poslednji na redu je Aleksandar Vulin, direktor BIA.

Međutim, čini se da ove sankcije političarima ne smetaju, šta više, neki kažu da se sa njima lakše živi.

Na ovoj listi je veliki broj zvaničnika iz Bosne i Hercegovine. 

Podsećamo, sve je počelo dekretom Džordža Buša 2001. godine koji je "otvorio" crnu listu onima koji predstavljaju pretnju stabilnosti Zapadnog Balkana.

"Moć ovih sankcija ne treba ni precenjivati ni potcenjivati. Rekao bih da su one prihvatljivo spoljnopolitičko oruđe za mnoge američke administracije jer ih je relativno lako preduzeti i nose veoma mali rizik, za razliku od upotrebe sile", rekao je Veldin Kadić, asistent na Katedri za studije bezbednosti Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.

Mnogi smatraju da su američke sankcije izgubile smisao, posebno na Balkanu.

"Ove sankcije koje se rade na Balkanu uglavnom nemaju efekta jer su najčešće ispolitizovane i dovode se iz političkih razloga, videli smo u BiH da su svi političari koji su bili na američkoj crnoj listi ili pod američkim sankcijama politički ojačali. Imate primer Dodika, Čavaru. Čak smo videli ovde u Federaciji da su ti isti Amerikanci gurnuli Čavaru na vlast", ​​kaže Jahja Muhasilović, vanredni profesor Internacionalnog univerziteta u Sarajevu.