Izbor za najlepšu novu srpsku reč: Kako se na srpskom kaže 'kopi-pejst'?

Sajt Mala biblioteka iz Londona organizovao je takmičenje na kome se bira najlepša nova srpska reč. Takmičenje je počelo u maju i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog.

Urednik stranice Veljko Žižić rekao je za Novosti da se naš jezik obogati rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kojima bi bile zamenjene tuđice koje nemilice koristimo.

"Cilj je da skrenemo pažnju srpske javnosti na reči i vrednost reči koje govorimo. Ponekad iz rasejanja mi posebno dobro vidimo i osećamo poguban uticaj korišćenja tuđica. Meni je neprihvatljivo da pred svojom decom, koja engleski dobro govore, umesto 'obrazovanje' izgovorim reč „edukacija“. I inače je ta reč u srpskom jeziku potpuno izvitoperena. Ovde treba reći da i drugi jezici imaju slična takmičenja. Iako se ovo ne kaže često, mi smo narod bogat i uman, vrvimo dobrim i vrednim ljudima, bogatim jezikom i vrednim društvenim tekovinama. Ponekad to zaboravljamo. Jezik je sredstvo i ogromna društvena vrednost i tekovina. Mora biti ljubomorno čuvana", pojasnio je Žižić.

Iako je takmičenje nedavno počelo, predlozi već pristižu, a Žižić je naveo neke od njih: 

"Iz Australije smo dobili 'skupi-krpi'. Ovo je predlog zamene za kopi-pejst. Srpskom jeziku nedostaje puno savremenih izraza u svetu računara, pa ovo nije loš pokušaj. Profesor iz Nikšića nas je obradovao ovom rečju: 'svetlozarje' uz objašnjenje da se sastoji iz dve reči – svetlo i zarje i da se može koristiti kada nas ozaruje trenutak kad grašne svetlo od groma, od prolazeće komete… ali i za čoveka satkanog od svetlozarja. Iz Novog Sada je stiga reč 'naduvenica', za nekoga ko se predstavlja posebno obrazovanim."

Naš jezik se govori u više od 100 zemalja sveta

Veljko Žižić naglašava da se naš jezik govori u više od sto zemalja na svetu, pa je dostignuće povezati sve te zajednice jednom temom.

"Zato nas izuzetno zanima da dobijamo prijave sa svih strana sveta, od Kanade, SAD, Australije, do Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih predela bivše Jugoslavije", kaže on.

Žižić je istakao da je Mala biblioteka mali, neprofitni sajt, koji služi za negovanje srpskog jezika. Nastao je kao rezultat rada pri crkvenoj školi u Londonu, gde je napravljena prava biblioteku za decu. Sajt je dobio i Zmajevu nagradu.

"Težnja je da pretočimo srpski jezik u sadržaj koji je savremen i lako dostupan na svim geografskim širinama. Težimo i da smanjimo nered i buku u jezičkom prostoru, što je posebno važno danas kada smo shvatili nemile posledice divljih sadržaja po decu i po njihovo duševno zdravlje", rekao je koji iako već 30 godina živi u Londonu kaže da ne oseća da živi van Srbije.

"Da bi deca naučila jezik potrebno je pre svega razviti ljubav za jezik. Često kažem da su Novak Đoković i Nikola Jokić najbolji učitelji srpskog jezika, upravo jer kod dece stvaraju ponos i ljubav i za jezik", dodao je on.

Pravila i nagrade

Uz svaku reč poslati objašnjenje značenja, objasniti nadahnuće i cilj predložene reči. Reč ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku. Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku. Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme), s tim što:

Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči, Ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd…

Pobednik će dobiti 600 evra, druga nagrada je 400 evra, a treća 200 evra. Dodela nagrada do 15. oktobra 2023. godine u Beogradu ili Londonu.

Sva pravila se nalaze na internet sajtu "Male biblioteke".