Mirjana Bobić Mojsilović za UNU: Kako pobediti epidemiju samoće

Poslednja istraživanja kažu da smo zagazili u vreme kada se "pali" crveni alarm zbog usamljenosti ili osećanja tuge, zbog nedostatka prijatelja ili društva, kako glasi jedna od definicija. 

Ovaj vek nazivaju i vekom usamljenosti, a u "epidemiji samoće", kada se reč i osećaji konvertuju kroz klikove, književnica Mirjana Bobić Mojsilović savetuje da se okrenemo jedni drugima, ali i knjigama. 

Kao u životu, tako i u romanu "Sazvežđe svitaca" isprepletano je mnogo toga - usamljenost, propuštene životne prilike i burna osećanja.

"Priča o ljudima koji se potpuno slučajno sreću iako žive blizu jedni drugih, povezuje ih jedan kotejner za đubre i jedan đubretar. Epohalna usamljenost to je inače danas, mislim i epidemija zapadne polovine čovečanstva i nesposobnost da sagledaju šta je to u stvari što im u životima fali", počinje svoju priču književnica i slikarka Mirjana Bobić Mojsilović, i dodaje:

"Ovo je priča o tome smo izgubili onaj talenat koji nam je dat rođenjem da osećamo drugoga. Ljudi opčinjeni predrasudama, samodovoljnošću i egoizmom zaboravljaju da slušaju i primećuju druge ljude, a od njih toliko toga možemo i da dobijemo i da naučimo", kaže Bobić Mojsilović.

 Da li ima još tih svitaca i da li svetle?

"Negde to jeste moj stav da u skoro svakom čoveku postoji ta mrva dobrote, to zrno, taj svitac dobrote samo treba da ga nečim probudimo. Kao što kaže moj Kiza u ovom romanu svaki čovek na ovom belom svetu zaslužuje jednu dobru rečenicu i mislim da je to moto ovog romana", ističe Bobić Mojsilović.

Između ostalog u knjizi je i opisana neprijatna situacija sa kojom se susrela književnica.

"Ukapirala sam sam jednog dana da je u moju zgradu ušao, a da mi ničim to nije pokazao mladi kriminalac uterivač dugova i ne znam odakle mi je bila hrabrost i snaga ali ja sam se okrenula ka njemu uhvatila sam ga za ruku i rekla: "Molim vas nemojte to da uradite", on me je gledao belo, a ja sam rekla "Nemojte to da uradite", jel imate vi majku i dečko me ovako gledao, krenule su mu suze i rekao je to je samo zato što vas cenim", kaže ona.

Književnica ističe važnost pisane reči, ali i žive.

"Idem u Trebinje, imam promociju i književno veče u Trebinju 21. jula, a u Herceg Novom 22. jula. Tako da vi ako ste negde tamo u kraju dođite da se družimo da pričamo o ovim lepim stvarima koje mogu da nam spasu život, a ako budu dobri možda će nešto i da recituju", zaključuje Mirjana Bobić Mojsilović.

U ovoj usamljenosti, knjiga je uvek dobar drug, ali nekada nedovoljan. Da bismo svetleli kao svici, ipak su neophodni i drugi.