Poslednji pozdrav Dejanu Tiagu-Stankoviću: 'Život mu je bio pravo remek delo'

Komemorativni skup povodom iznenadne smrti pisca i prevodioca Dejana Tiago Stankovića (1965-2022) održan je u Jugoslovenskoj kinoteci. Stanković je preminuo 21. decembra u 58. godini u Lisabonu, gde je živeo i radio.

Na skupu su govorili Dušan Kovačević, Goran Marković, Predrag Ličina, Hristina Popović i Srđan Krstić.

Tanja Vučković ispred izdavačke kuće "Laguna", na početku skupa, pročitala je odlomak iz Stankovićevog romana "Zamalek" i podsetila javnost da je pisac za ovo delo osvojio Evropsku nagradu za književnost 2020. godine.

"Kada nas je napustio desio se jedan veliki lanac neverice i krug tuge. Snažan pečat je Tiago ostavio za sobom. Danas su došli ljudi iz Lisabona, Vašingtona, regiona, da odaju počast piscu. Dejan je voleo i živeo za svoju decu, sinove Filipa i Andreja i roditelje majku Milicu i oca Zorana", rekla je Tanja Vučković, koja je dodala da je Stanković voleo i Beograd i Lisabon.

Ona je istakla da je uživao u životu, da se druži sa prijateljima, da im stalno sprema specijalitete u kuhinji, prezirao je patetiku, više voleo brze rastanke, a da su mu Lisabon i Portugal dali priliku da razmahne svoj talenat. 

'Sav satkan od šarma'

Dramski pisac, reditelj i akademik Dušan Kovačević prisetio se kako je upoznao Dejana Tiago-Stankovića u Lisabonu 2006. godine, dok je naš dramaturg bio ambasador Srbije u toj zemlji.

"Došao je u našu ambasadu, želeo da se upoznamo i da mi kaže kako namerava da prevede moju dramu 'Profesionalac' na portugalski jezik i da se onda komad igra u jednom lisabonskom pozorištu. Osim toga, hteo je da prevodi Dragoslava Mihajlovića i Ivu Andrića, kao i Žoza Saramaga na srpski jezik", govorio je Kovačević i dodao da su se veoma rado porodično družili sa njim u Lisabonu.

Tako je Kovačević sa svojom suprugom odlazio kod Tiaga u posetu, te se prisetio da je književnik uvek animirao goste, "sav satkan od šarma" te da je gotovo istovremeno sa ljudima pričao na srpskom, engleskom i portugalskom jeziku.

"Uvek je pričao veoma brzo, kao da se plaši da će nešto da propusti. Razgovarali smo o njegovom romanu 'Estoril, tada u nastajanju. Taj sjajan roman sam u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predložio za nagradu 'Branko Ćopić', koju je zasluženo i osvojio. Veoma sam želeo ovaj roman da vidim kao film i TV seriju", rekao je Kovačević.

On je otkrio da je Tiago-Stanković kasnije često slao njegovoj ženi i ćerki Leni razne priče o Lisabonu i Portugalu, "o toj divnoj zemlji koju smo svi porodično zavoleli".

"Pamtićemo ga kao izuzetno darovitog pisca u svom nažalost kratkom životu. Beskrajno mi je žao što sam danas sve ove reči izgovorio kao reči oproštaja. Počivaj u miru, dragi prijatelju", zaključio je Dušan Kovačević.

'Neko ko je nevažne situacije pretvarao u veoma značajne'

Filmski i pozorišni reditelj, scenarista i dramski pisac Goran Marković zapitao se na samom početku svog govora šta se događa kada umre pesnik, neko ko je nevažne situacije pretvarao u veoma značajne.  

"Kako je živeo, govorio, ponašao se, pisao, za mene je bio pravi pesnik. Takvi obično ne mare za to šta bi trebalo da rade, šta je za njih dobro, zdravo, kako da se čuvaju. Zaista je prerano otišao, malo je reći", ocenio je Marković i dodao da vreme najbolje svedoči o velikim ličnostima kakav je Dejan Tiago-Stanković.  

"Odlazak pesnika je kao nestanak struje u sred gledanja nekog filma za koji ste se baš zagrejali, ili kao naglo buđenje iz veoma čvrstog sna, a Tiagova smrt deluje i kao laž. Sigurno niko u ovoj prostoriji ne može da se pomiri sa tom činjenicom da nam je Dejan otišao zauvek, ali sam isto tako siguran da su svi i srećni što su ga poznavali i čitali njegove knjige i upoznali se sa onim šta je imao da nam saopšti", zaključio je Goran Marković.  

Tokom komemoracije na velikom platnu emitovani su inserti, klipovi iz mnogih televizijskih intervjua, reportaža i gostovanja pokojnog pisca, kao i serija fotografija iz svih faza života.

'Odakle sam bila, više nisam'

Urednik Srđan Krstić podsetio je sve prisutne da je Tiago-Stanković pre svega dva meseca imao poslednju javnu promociju, i to nove knjige "Odakle sam bila, više nisam". Taj događaj se odigrao 19. oktobra u beogradskoj knjižari Delfi SKC, u susret 69. Beogradskom sajmu knjiga.  

Razgovor sa piscem o ovom intimnom romanu o Lisabonu u prvom redu je pratila ambasadorka Portugalije u Srbiji Viržinija Pina, dok su govorili urednik knjige Srđan Krstić i moderatorka Tanja Vučković.

Delo je, inače,pod dužim nazivom "Odakle sam bila više nisam i druge lisabonske priče" prvo objavila izdavačka kuća "Geopoetika" pre 10 godina (2012), a kasnije i "Kontrast izdavaštvo" (2017). Krstić je želeo danas da nastavi u tom tonu priču o Stankoviću, kao da ovo nije komemoracija, već promocija njegovih knjiga.  

"Stigao mi je rukopis romana 'Zamalek', a tada nisam ni poznavao pisca niti znao ništa o njemu. Treća strana rukopisa već me je kupila i bilo je jasno da imamo odličnu knjigu. Lako je pripovedao, imao je laku ruku za pisanje, umetnist, kao retko nadaren pisac. Ono šta je on stvarao, bila je prava književnost i prava umetnost, što su i čitaoci odavno prepoznali", govorio je Krstić.  

On je Dejana definisao kao "majstora pripovedanja" navodeći da je bio pravi evropski pisac i dodao "barem sam ga ja tako doživljavao".  

"Zato je i dobio Evropsku nagradu za književnost pre dve godine, veoma zasluženo. Zaobišle su ga velike domaće nagrade, što dovoljno govori o njima, ali sam mu ja govorio kako njega vole čitaoci, to je najvažnije. Tako je roman "Zamalek" izašao u veoma nepovoljno vreme. Objavili smo ga u aprilu 2020, kada je počela pandemija korone. Dakle nema javne promocije, nema Sajma knjiga. Opet, i pored toga, ništa sve to nije štetilo romanu i "Zamalek" je osvojio čitaoce", ponosno je govorio Krstić i primetio da Dejan liči na svog lika iz priče "Jedno pivo napola".  

"Uvek ću ga pamtiti po toj priči kada je budem stalno iznova čitao. Inače, nismo se zvali po imenu, već ja njemu "pišče", on meni "uredniče". I eto, sad je zaspao, nije se više budio, kao kada dogori sveća", zaključio je i Srđan Krstić.

'Svakome je dopuštao da bude svoj'

Glumica Hristina Popović jedva je dolazila do reči od suza, plača i jecaja i tako je rekla da je njen govor suviše tesan na listu hartije, jer o mnogo čemu bi volela da govori.  

"Nedostaju mi njegove šale, duhovitosti. Svakome je dopuštao da bude svoj. Insistirao je da učim brazilski i portugalski jer njihovi filmovi kao ništa ne valjaju, pa samo nas čekaju - mene da tamo glumim, a on da piše scenarija. Nažalost nisam i dalje pročitala njegov scenario", rekla je glumica kroz suze.  

"Čitav život mu je bio remek delo. A on je bio hodajuća umetnost. Biće koje toliko voli život, sinove, roditelje, kumove, prijatelje, komšije, ljude. Bio je voljen kao čovek i kao pisac. Kad neki ljudi odu, onda tek tako odu i ne primetimo. A Dejan kad je otišao, on je sad još jače tu", u suzama je završila emotivan govor Hristina Popović.  

Kratko se obratio i hrvatski reditelj i pisac Predrag Ličina u čijem je filmu "Poslednji Srbin u Hrvatskoj" Tiago-Stanković glumio. Ličina je duhovito rekao da bi mu Dejan sad sigurno saopštio da u govoru bude kratak, da ne davi ljude, da priča na srpskom jeziku da bi ga svi lepo razumeli.

Spisateljski zanat učio prevodeći

Dejan Tiago-Stanković rođen je u Beogradu gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se nikada nije bavio. Čim je završio školu, iz radoznalosti i želje da upozna svet odselio se u inostranstvo, gde nije nameravao dugo da ostane, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije.

Svi romani redovno su u 20 najprodavanijih naslova, gde spada i ratna tematika "Estoril" i time predstavlja književni fenomen, a 2022. bio je najčitsniji domaći pisac kod nas.  

U Londonu je živeo do 1995, kada se, umesto da se vrati kući u Beograd, preselio u Portugal.  

Spisateljski zanat je naučio, kako je pričao, od najboljih, prevodeći književna dela po njemu najznačajnijih  autora, i posebno se ponosi prevodima Žorža Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića.  

"U romanu o Lisabonu sam stavio i Čehova. Volim da ga čitam, i ovo je moj omaž umetniku piscu koji je osmislio kratku formu i uveo u književnost sa svojih 40 godina. I takođe je Čehov u neku ruku preteča telenovela. Morao sam da ga utisnem u roman, i kad mi kažu drugi - Kako ti je sjajan onaj deo u knjizi, ja im kažem - To nisam ja, to je Čehov", pričao je tada pisac Stanković.  

Dejan Tiago-Stanković osim fikcije pisao je kreativnu nefikciju za srpske, hrvatske, portugalske, britanske i brazilske pisane medije bio je kolumnista beogradskog nedeljnika NIN.

Njegove knjige su bile u užem izboru za NIN-ovu nagradu, "Isidora Sekulić", "Stevan Sremac", "Dušan Vasiljev" i " Zlatni Suncokret".