Kumanovski sporazum kojim je prekinuta agresija na Srbiju 1999. potpisan pre 25 godina

Sporazum kojim je prekinuta agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je 9. juna 1999. pre 25 godina. Vojno tehnički sporazum, posle petodnevnih teških pregovora, potpisan je kasno noću 9. na 10, na vojnom aerodromu kod Kumanova.  

Potpisali su ga Majkl Džekson, britanski general, potom komandant KFOR-a, odnosno međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, do oktobra 1999. godine, u ime NATO, i generali Vojske Jugoslavije i policije Srbije Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehničkim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije. Umesto njih u južnu srpsku pokrajinu dovedene su  jedinice KFOR, većinom iz zemalja članica NATO.

Obeleženo 25 godina od kako je NATO ubio Milicu Rakić: Bombardovanje završeno, agresija nastavljena

Narednog dana agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, obustavljena je. Istog dana, 10. juna 1999, usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN. 

Tokom pregovora, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije posebno su insistirali da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti vremenski usklađeno sa predstojećim dolaskom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, s prevashodnim ciljem da se koliko je moguće izbegne bezbednosno prazan prostor.

Postojala je namera da se tim putem obezbedi elementarna stabilnost, odnosno sigurnost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, što se uglavnom pokazalo kao prazna nada. Takođe, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije, posebno su insistirali da međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji, mora biti isključivo pod okriljem organizacije Ujedinjenih Nacija.

Ovim putem, predstavnici SRJ dosledno su poštovali prethodno izraženu volju, odluku, Narodne skupštine Srbije. Što je predviđala i izjava Vlade SRJ.        

Vojno tehnički sporazum temeljen je na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen tokom pregovora predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića sa predstavnicima takozvane međunarodne zajednice Martijem Ahtisarijem i Viktorom Černomirdinom, u Beogradu.

Dogovoru je prethodila serija teških pregovora predsednika Miloševića sa Viktorom Černomirdinom, sovjetskim i ruskim diplomatom, ličnim izaslanikom ondašnjeg predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina.  Javnost je dosta kasnije obaveštena da je upravo Černomirdin pretio tada posebno razornim nastavkom ratnih dejstava, ukoliko službeni Beograd ne popusti.

Predlog mirovnog plana u Beograd je doneo Marti Ahtisari, predsednik Finske, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara organizacije Ujedinjenih Nacija.

Skupština Srbije usvojila je 3. juna 1999. godine mirovni plan. Isti je potom odobrila i Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Ondašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom sutrašnjeg dana, 10. juna 1999.

Poslednji projektili tokom agresije NATO ispaljeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999, u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Savet bezbednosti UN usvojio je tog 10. juna 1999, Rezoluciju 1244.

NATO agresija na SRJ započela je 24. marta 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjih Nacija. Povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999. 

Vojsku SRJ i Policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem OUN, KFOR. U prvo vreme sa njima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu SFOR.

Na Kosovo i Metohiju upućeno je tada ukupno 37.200 vojnika KFOR, iz 36 zemalja. Njihova obaveza bila je obezbeđenje mira, stabilnosti i bezbednost za sve građane KiM. Obaveza je takođe bila i povratak izbeglih. U stvarnosti, po povlačenju snaga Srbije i SRJ sa Kosova i Metohije, Srbi na KiM postali su meta čestih napada i zločina. 

Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. predviđen je takođe, kada se steknu uslovi, povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što nikada nije realizovano.

Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine. Počev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se takođe pripadnici EULEKS, civilne misija EU, sastavljene od policajaca i sudija. Njihov mandat bio je sprovođenje aktivnosti vezanih za vladavinu prava na Kosovu.

Binel: Ponovo bih pomogao Srbima, NATO bombardovanje je ratni zločin