Zagađenje i otrovana zemlja u Tuzli godinama odnose živote, pa života danas više nema nego što ga ima
Termoelektrana u Tuzli decenijama je jedan od glavnih izvora električne energije za većinu stanovništva u Bosni i Hercegovini.
Druga strana medalje je cena proizvodnje struje. Cena koja se meri životima ljudi koji žive u blizini elektrane. Ljudi kojih danas više nema nego što ih ima.
"Ako ovako nastavi bit će kao Černobil, kuća ima, ljudi nema", kaže predsednik mesne zajednice Bukinje kod Tuzle Goran Stojak.
Za proizvodnju struje Termolektrana u vazduh ispušta ogromne količine zagađenja. Budućnost je trebalo da ide prema, takozvanom odsumporavanju i smanjenju zagađenja, međutim nestašica kvalitetnog uglja dovela je do situacije koja zagađenje još i povećava.
Naime, Termoelektrana nedavno je nabavila ugalj koji sadrži više od 70 puta veću koncentraciju sumpora od uglja koji je korišćen ranije. Osim toga, godinama Termoelektrana u obližnjim selima oko Tuzle odlaže šljaku i otpad.
Istraživanja su pokazala da šljaka sadrži teške metale i da hrana koja se uzgaja na okolnim poljima i prašina koja se diže ugrožava zdravlje ljudi kojima je poljoprivreda na tim poljima jedini izvor preživljavanja.
"Sadim luk i krumpir. Mirovina mi je 382 marke. Iako znam da je opasno, moram jesti, što ću", kaže meštanin Divkovića Blaško Iveljić, čija se kuća nalazi samo nekoliko metara od odlagališta šljake.
Istraživanja su pokazala da Termoelektrana i njeni nadređeni nisu učinili dovoljno na izgradnji sistema za reciklažu otpadnih voda i praćenju kvaliteta otpadnih voda.
Takođe, na odlagališta šljake nije nasut dovoljno debeli sloj zemlje niti su zasađene biljke. Objašnjenje je da nema ekonomske računice.
U međuvremenu je više desetina ljudi koji su živeli na ovom području umrlo od raka, a još više njih još se uvek bori s bolešću.
Meštani Gornjih Nedeljica su pre oko godinu i po dana započeli svoju borbu protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma uopšte
Borba lokalnog stanovništva za objašnjenja zašto niko ne mari za njihove živote traje godinama.
Jedan od aktivnih boraca bio je i Tomo Divković, koji je preminuo samo nekoliko meseci nakon što je uputio javni vapaj za pomoć na protestima lokalnog stanovništva 2014. godine.
Uprava Termoelektrane i njihov nadređeni, Elektroprivreda BiH, godinama o svemu ćute, a sa novinarima ne žele razgovarati.
Ali, ćutanje nekada govori više od bilo kakvih reči.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.