Lice pravde: Poljoprivrednici u Međimurju koriste nedozvoljene supstance

Razvijene zapadne zemlje odavno su shvatile da ovaj insekt mora biti zaštićen. Velika Britanija je, na primer, uvela obavezu korišćenja specijalne cigle u novogradnji da bi pčele mogle da polažu jaja.

Za njih se grade posebni hoteli, podstiče se sadnja cveća.

Ali na brdovitom Balkanu situacija je sasvim drugačija. Useve tretiramo u vreme cvetanja, kada su cvetovi medonosnih biljaka puni pčela.

Stoga veliki pomori ovog insekta u našim krajevima nisu retki. Od 2000. godine, kada bi se sabrala sva šteta u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, broj pčela bi bio za milijardu manji.

Teško je izračunati koliko je to manje godina života na Zemlji, ali je jasno da je glavni uzrok svemu tome čovek. Poslednja takva smrt dogodila se na severu Hrvatske. U Međimurju je stradalo skoro 18 miliona pčela. Pčelari su očajni, lopatama skupljaju ono u šta su godinama ulagali.

"Mi smo izgubili sve letačice i pčelinje zajednice ne budu baš propale, ali ne bude nikakve ekonomske koristi od njih. To je najveći problem, sad prije glavne paše. Sad bi morale biti brojčano  jake, međutim mislim da je oko pedeset posto pčela da su letačice. One su jednostavno ostale u usjevima pošpricane i nisu se vratile u košnicu", objašnjava pčelar Zdenko Radiković. 

Slična situacija je i par kilometara dalje, u Prelogu. Onde pčelar Ervin Grabant i nedelju dana nakon pomora, i dalje čisti košnice.

"U toj košnici nije bilo dovoljno pčela radnica koje bi to očistile i ta košnica je kompletno otišla", pokazuje košnice i objašnjava Ervin.

On se pčelarstvom bavi već sedam godina. Dovoljno da na prvi pogled zna da nije reč o bolesti pčela.

"Dogodila se prije dvije godine ista situacija na području Međimurja, tu na mikropodručju kod Preloga, ali nisu ljudi ni prijavljivali ni ništa. Sad se desilo malo više štete i mi pčelari između sebe smo odlučili da se to proba dići na što veću razinu i da se to kod nas u Hrvatskoj već jedanput počne rješavati", kaže Ervin.

Pčelari su se, povodom ovog nemilog događaja, okupili na sastanku. Jasno im je, kažu, da bi se problem rešio, moraju biti ujedinjeni.

"Nadam se da će ovaj put netko odgovarati. Ja sam pitala i kolege u Austriji je li moguće da se takvo nešto dogodi pa da nitko ne bude sankcioniran, rekli su – niti u primisli", govori Dijana Posavec, direktorka Centra dr. Rudolfa Steinera.

Godine truda i rada, stanu tek u nekoliko trenutaka. Tek par sekundi koliko je potrebno da se pčela otruje i ugine. 

Poljoprivrednici radi većeg prinosa, moraju tretirati uljanu repicu. No, problem je kad je tretiraju u vreme cvetanja, usred dana, kada su pčele na paši.

Pčelarka Natalija našla se u situaciji da je, u neposrednoj blizini, tik uz polje uljane repice, usred dana, poljoprivrednik tretirao pšenicu. 

"Vidjela sam da je pokraj repica u punom cvatu i zamolila sam ga da ne prska, da dođe kasno navečer. Međutim, gospodin me je grubo odbio, oglušio se na moju molbu, otvorio špricu i počeo špricati. Ja sam ga zamolila da ne prska, da su pčele na letu između repice i košnica", objašnjava Natalija. 

Dodaje kako to, iako nije reč o biljci u cvatu, može itekako štetiti pčelama. Pesticid se kasnije može pronaći u medu. 

Detalje objašnjava profesor Dragan Bubalo s Agronomskog fakulteta u Zagrebu.

"Tu je problem. Treba se voditi računa kada se vrši tretiranje jer upravo po vjetrovitom vremenu baš može doći do zanošenja i da taj insekticid dospije na neciljanu površinu, a samim time u blizini su oprašivači i na taj način oni kao takvi stradavaju", kaže Bubalo. 

Poslali smo upit Državnom veterinarskom inspektoratu, ali kako odgovora nije bilo, odlučili smo da sami napravimo analizu. Kako to u manjim mestima obično biva, gde se o mutnim i još mutnijim poslovima govori tiho u seoskim kafanama, pčelari sumnjaju na određena poljoprivredna zemljišta. 

Nasumično smo odabrali dve lokacije. Po uputstvima Nastavnog zavoda za javno zdravstvo, novinarka je uzela tri uzorka. Pčele, tlo i cvet uljane repice.

Analiza je pokazala da je u uzorcima pčela pronađen fipronil i fipronil sulfon, pesticid zakonom zabranjen u Hrvatskoj. Toksično deluje na pčele, izaziva letargiju, omamljivanje i uginuće.

U međuvremenu, stigao je i odgovor Državnog inspektorata. Veterinarska inspekcija utvrdila je prisutnost ilegalnih supstanci, ali na području Slavonije. Poljoprivredna inspekcija, pak,  potvrđuje naše rezultate analize za područje Međimurja. 

"Obavljeno je 20 inspekcijskih nadzora te je uzeto 10 uzoraka koji su poslani na analizu u službeni referentni laboratorij. Do sada je zaprimljeno pet analitičkih izvješća laboratorija te je u tri slučaja utvrđeno korištenje aktivnih tvari čije je korištenje zabranjeno u Republici Hrvatskoj", stoji u službenom odgovoru Državnog inspektorata. 

Šta će se konkretno preduzeti? Hoće li krivci biti kažnjeni ili će im, ako ih dobijaju, subvencije biti redovno isplaćene? Šta će biti s pčelarima? Hoće li samo dobiti mizernu odštetu, i opet kao i proteklih godina – nikome ništa? Odgovor nismo dobili.  

Održivi razvoj pčelarstva znači, pre svega, poštovanje zakona. Mi smo, pak, još uvek daleko, daleko od toga. Mi useve tretiramo zabranjenim pesticidima.  Gradimo svuda. Špricamo sve i svašta sa svim i svačim.

Fungicidima, herbicidima, insekticidima, a onda se po internetu hvalimo trendovima zdravog života. Ližemo slatke plodove vlastite bahatosti, a one koje nas održavaju u životu, hranimo hemikalijama. 

Sledbenici ideja održivog pčelarstva su jasni – pčela može bez nas. Mi ne možemo bez nje.

Ne propustite reportaže u emisiji Lice pravde autorke i voditeljke Ivane Paradžiković sredom, u 21 sat na UNI.