Neverovatne priče o problemu na reci Drini i igri košarke u kolicima: Ne propustite "Lice pravde"

Scene iz našeg dvorišta obišle su ceo svet. Ugledni svetski mediji počeli su da objavljuju sramotu na koju se u našem kraju više od dve decenije zatvaraju oči. Nad kadrovima reke Drine zatrpanom tonama smeća, plastike, životinjskog otpada, zgražava se ceo svet sada. 

Naša ekipa se zaputila na putovanje dugo više od 160 kilometara: od Bosne i Hercegovine, preko Srbije, sve do Crne Gore, prateći reku Lim, glavnu pritoku Drine. Ljudski nemar, potpuna nebriga za prirodu, pratila ih je celim putem. Nekada čuvene plaže, pretvorene su u deponije: mesna industrija, perionice automobila, domovi zdravlja, porodične septičke jame… Svi svoje fekalije, otpadne vode prazne u reku - reku koja život znači. Jedan problem, tri države ne uspevaju da reše godinama, nesvesni kako otpad i otrov ne poznaju granice: ni država, ni ljudske savesti.

Možda niste znali, ali košarka u kolicima, nije samo za nepokretne ljude. Nije to znala ni košarkaška zvezda, Vladimir Kuzmanović kada je dobio poziv da postane predsednik saveza košarkaša u kolicima. Zvali su ga jer je, iskreno su mu rekli, bio jedina osoba koja je bila zainteresovana za probleme sa kojima se ti sportisti susreću. 

Sudio im je prvu utakmicu, kaže, a onda su nakon što se završila, neki od igrača ustali iz kolica i izašli s terena. Tek tada su mu rekli kako neki od njih u životu nisu vezani za kolica, ali košarku igraju u njima! Na parketu igraju po svim košarkaškim pravilima, čak točkovima ne smeju da izađu sa terena. Kako umesto sažaljenja i tuge, stvoriti nadu i inspiraciju, najbolji je primer Nikola Rebrenović. Pripadnik gorske službe spašavanja, vatrogasac - čovek koji je tokom života spasio stotine ljudi… Četiri dana nakon što je istrčao polumaraton, stradao je saobraćajnoj nesreći. Na svoj invaliditet on gleda kao na bilo kakav problem ili prepreku u životu. Kaže, svaki ima rešenje, samo je pitanje koliko si spreman da radiš kako bi došao do njega.