Priča o zavisnicima koji pokušavaju da vrate kontrolu nad životom

Pomoć i lečenje, ipak, traži samo 10 odsto zavisnika. Danas se očekuje još poraznija statistika.

Psihijatrijske ustanove, zbog konzumacije stimulansa, imaju rast hospitalizacije od čak 25 odsto, a Nemačka od početka pandemije beleži porast smrtnosti vezanih uz konzumaciju droge od 13 odsto. 

Zavisnost o drogama, alkoholu, kocki odavno nije posebnost samo zapadnog sveta već je sve rašireniji globalni problem koji u najtežim slučajevima ima stravične socijalne i zdravstvene posledice po osobu i okolinu. 

Zavisnici koji pokušavaju da vrate kontrolu nad životom u svoje ruke u terapijskoj zajednici Vrbica prolaze kroz težak program odvikavanja. 

O prvom koraku rehabilitacije, ispred kamera UNA televizije, govori zavisnik o teškim drogama Toni Slišković, koji potpuno priznanje problem i suočava se s istinom.

"Moja ovisnost o heroinu u rodnoj Bosni i Hercegovini trajala je pet godina, nakon čega sam odlučio promijeniti sredinu, doslovce pobjeći u Njemačku, Stuttgart, no pobjeći od samog sebe nisam mogao. Tamo sam se susreo i s kokainom, a onda je nastao raspad sistema. Kokain sam miješao s heroinom i konzumirao intravenozno. Dvije ovisnosti hraniti je teško. Tri doze dnevno, svakoga dana, deset godina."

U potresnom priznanju, Toni u detaljie objašnjava i borbu za goli život, kojeg je potpuno preuzela zavisnost. Ona ga je gurala i u sukob sa zakonom, povezivanje s mafijom.

"Teški kriminal je bio izvor prihoda za kupovinu droge. Trgovina oružjem i narkoticima. Ili prodaja, ili posredovanje. Zbog toga sam, na kraju karajeva, završio u zatvoru."

Fenomen i bolest zavisnosti više ne izgleda kao pre 20 godina. Pojavljuju se novi opijati, širi dostupnost. Zavisnost se vremenom menja, s toga se moraju menjati i metode lečenja konzumenta.

Jedna od tih metoda nesvakidašnja je Drop-in soba u koju je, u Osijeku, ušla ekipa UNA televizije. 

Tamo zavisnici o teškim drogama mogu potpuno anonimno i besplatno da borave, a na usluzi im je i kompletan sterilni pribor potreban za intravenoznu konzumaciju droge. 

Iako zvuči neobično, ovakav pristup lečenja daje rezultate i sprečava širenje krvno prenosivih bolesti, objašnjava Tomislav Mišetić iz Udruženjae "NE-OVISNOST" koji vodi rehabilitacijski proces.

"Sigurno je bolje da su ovdje nego na ulici, pod mostom jer imaju besplatan sterilni pribor i jednostavno, ako nisu ovdje, koristit će šprice koje nađu i na ulici. Bez problema će izvaditi špricu iz kante za smeće ako znaju da se takva šprica nalazi tamo. U trenutku krize, jedan ovisnik ne vodi računa ni o čemu pa tako ni o vlastitom zdravlju. Uzet će ono što mu je dostupno u tom trenutku", kaže.

Lečenje zavisnosti uključuje medicinski i psihosocijalni aspekt, poznavanje zakona, resocijalizaciju. 

Ipak uspešnost lečenja i dalje je jako mala i najviše zavisi o samom zavisniku. A upravo s njima i to onima s najtežim oblicima zavisnosti, proveli smo vreme u terapijskoj zajednici gde kroz rad na zemlji, izgradnju veština, brigu o životinjama, grupe samopomoći, vraćaju samopoštovanje. 

Odvikavanje sprovode ljudi koji najbolje znaju koliko se teško izlečiti. Bivši zavisnici kao što je Milan Jukić, voditelj terapijske zajednice "NE – OVISNOST", koji neće skrivati da će morati da se leči od zavisnosti svaki sledeći dan svog života.

"Imam dijete koje je već dovoljno odraslo i koje je već razgovaralo sa mnom o svemu tome i koja zna cijelu problematiku. Ne bih je želio uplašiti, ali ne mogu joj poslati poruku s happy endom. Ja ne mogu reći da ću ja biti do kraja života čist. Ne mogu. Da želim? Želim! Ali ne želim joj poslati krivu poruku, kako bi ona danas, sutra rekla: "Ako se mogao drogirati moj otac, mogu i ja". Ja se borim svaki dan. Uživam u toj borbi i svaki dan sam sretan jer sam svaki dan dobio jednu borbu više."

Potresne ispovesti zavisnika, problemi stigmatizacije društva, etiketiranje, neprestani izazovi ponovnog potonuća u recidiv, ali i volje za izečenjem, Tin Kovačić donosi u Licu pravde.

Gledajte emisiju Lice pravde, svake srede u 21h na UNI.