Znate li za 'Duhovnu republiku Zitzer': Ideja slobode meštana sela Trešnjevac

Budemo uzrujani par dana, ali posle nastavljamo život normalnom. Rat u Jugoslaviji, bratoubilački, još baca senku na živote ljudi iz ovih krajeva.

Jedini koji su bili na pravoj strani istorije u tom periodu, jesu oni koji su se suprostavljali kolektivnom ludilu. A njih nije bilo puno.

Selo Trešnjevac je te devedest i druge godine brojalo nešto više od dve hiljada duša. Te duše su odlučile da se suprostave ratu, prisilnoj mobilizaciji u Srbiji. Nisu dozvolile da im odvode decu.

"Bili su da mi daju poziv. Žena mi je rekla da ne dolazim kući, jer je vojska došla. Rekoh, a gde da odem? Žene se skupljaju ispred škole, imaš protestan skup. Pa sam otišao tamo", priseća se Peter Bartok.

Tada kao mladić je odlučio da ne želi učestvovati u ubijanju svojih prijatelja i komšija. Atmosfera u Srbiji je bila na ivici građanskog rata. Bilo ko da je odlučio da se suprostavi tadašnjem režimu Slobodana Miloševića je bio momentalno odbacivan i napadan od strane društva.

Ako niste mislili ili pričali srpski tih godina, nastao bi problem. Ideju o velikoj Srbiji su pokušali da ostvare preko tela i domaćinstava nesrpskog stanovništva.

"Bili su neki, koji su već izabrali, ako dođe preokret, koja će biti njihova kuća. Srbi su birali, ova će biti moja, ova njegova. Kako je Šešelj rekao, Mađari do Beča", priča nam Laslo Kokai dok se priseća straha koji je tada vladao u Vojvodini i koliko je opasno bilo biti Mađar, a još opasnije da se suprostavi.

Oko tri stotine muškaraca se suprostavilo prisilnoj mobilizaciji tada, oni su sigurnu kuću našli u piceriji Zitzer, tadašnjem mestu okupljanja meštana malog vojvođanskog sela Trešnjevac.

"Ako mogu Hrvati, ako mogu Bosanci da stvore svoju državu, pa možemo i mi. Mi nemamo pretenzija ka teritorijama nekim, već samo želimo slobodu. Tako da smo osnovali Duhovnu republiku Zitzer. Izabrali smo boje i grb, napisali statut", objašnjava Lajoš Bala, osnivač republike, i priča o ponosnim danima osnivanja republike.

Odgovor meštana tadašnjoj ratnoj mašineriji Srbije se nije svideo glavešinama. Odlučili su se obračunati sa njima. Koliko je trajala republika, koje su njeni žitelji probleme imali i koji je bio odgovor Srbije na osnivanje iste, saznaćete u emisiji "Lice pravde".

Ne propustite emisiju "Lice pravde" Ivane Paradžiković sredom u 21 sat na UNI.