Bivši ambasador: Ne bih se iznenadio da Beograd i Priština ubrzo potpišu sporazum

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da se ne bi iznenadio da ubrzo dođe do potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine na bazi francusko-nemačkog kao okvirnog sporazuma.

"Ovo što treba da se potpiše uskoro nije ni priznavanje (tzv.) Kosova, ni njegovo puštanje u Ujednjene nacije. To je regulisanje mirnog procesa, otvaranje granica Srbije sa Kosova i Metohije, relaksacija odnosa i njihovo uvođenja u mirne vode, što je u interesu i Srba na (tzv.) Kosovu i Srbije", rekao je Đukić za Tanjug.

On smatra da je rat u Ukrajini ubrzao rešavanje kosovskog problema, jer Zapad, kako kaže, ne može tolerisati u svom dvorištu toliko žarišta.

"A Zapadni Balkan jeste to objektivno. Tek je ugašeno žarište u Severnoj Makedoniji, ali ostalo je na KiM, BiH je takva kakva jeste, Crna Gora je u procesu previranja", kaže Đukić.

Ubrzana stabilizacija

Zapadni Balkan mora da krene brže u stabilizaciju, da jednostavno ne bude nepredvidiv, smatra ambasador.

"Uveren sam da su se zapadne sile ujedinile i napravile vešt manevar i maksimalno smanjile manevarski prostor i za premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića", smatra Đukić.

On dodaje da je jasno da su zapadne zemlje za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ali da još nije jasno kakva će ona biti.

Dodik: ZSO treba da liči na RS, bez izvršnih funkcija nema smisla

"Sigurno da neće biti kao Republika Srpska, ali sigurno da neće biti ni kako je Kurti zamislio. To neće biti nešto ni maksimalistički ni minimalistički, naći će se neki evropska mera za kolektivna prava srpske zajednice na KiM", poručuje bivši ambasador.

Rusi od 1804. ovde gledaju svoje interese

Dodaje da je ono što ga jako privlači u francusko-nemačkom sporazumu, a na šta srpska strana, kako kaže, uopšte za sada ne reaguje je zaštita srpske duhovne i kulturne baštine na KiM, što je naš nesporni interes.

Komentarišući izjavu ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da Srbija ne treba da prihvati francusko-nemački sporazum o KiM, Đukić je rekao da od Rusa ništa drugo ni ne očekuje.

"Oni gledaju svoje interese u Srbiji i uvek su ih gledali. Oni od 1804. godine ovde gledaju svoje interese. Ako budu sutra mogli nešto da istrguju, oni će istrgovati. Ne može (tzv.) Kosovo ući u neku trgovinu sa Ukrajinom, Krimom, Osetijom ili nečim drugim, a oni su uvek to radili", naglašava Đukić.

Dodaje da to što je rekao može se čuti u tek 15 do 20 odsto srpskih medija, a obrnutu priču, da su nas Rusi odgajili, nahranili, dotirali to je, ističe, u 80 odsto medija.

Harčenko: Nema pravednog rešenja za KiM bez Rusije i Kine

"Vučić je sada zauzeo jednu proevropsku poziciju, a naišao je na zid. Zato što je sve vreme hranio proruski ego i on je došao do vrha. Sada svi oni koji su veći Rusi od Putina, ne mogu da podrže Vučića zato što imaju svoje tantijeme i sinekure, a Harčenko se meša u unutrašnje poslove Srbije i treba da dobije opomenu zbog toga", smatra Đukić.

Srbija nije vodila antirusku politiku, ali ni bila proruska

Srbija je okružena zemljana EU i NATO, dodaje i poručuje da se ostavimo priča da nam Rusija može pomoći.

"Pa ona nije pomogla ni devedesetih godina, zahvaljujući njoj su uvedene sankcije i izglasan Haški tribunal. Rusija je bila najjača 1812. kada je pobedila Napoleona, Aleksandar Prvi je došao u Pariz. A Prvi srpski ustanak je propao 1813. i Rusija nije prstom htela da pomogne da se spase", podseća Đukić.

On ističe da Srbija nikada nije vodila antirusku politiku, ali je najmanje vremena u svojoj istoriji bila proruska. Kaže da je to postala 1903., kada su došli Karađorđevići, ali se sa tim raskrstilo 1917. Oktobarskom revolucijom.

UNA analiza: Da li smo sve bliže ili sve dalje od osnivanja ZSO?

Zatim, nabraja, posle Drugog svetskog rata do 1948. kao i za vreme Miloševića koji je gledao u komuniste u Moskvi, a Jeljcin je gledao u Brisel.

Ozbiljno podrivanje unutrašnje stabilnosti

Izjavu Bocan-Harčenka da se narod ne slaže sa uvođenjem sankcija Rusiji, Đukić vidi kao ozbiljno podrivanje unutrašnje stabilnosti i nešto što može da bude ozbiljan problem

"Niko ne bi trebalo da se raduje tome i niko ne bi trebao da stavlja etiketu izdajnik nikome. Šta hoćete da napravite Severnu Koreju ili Albaniju Envera Hodže? Gledajte ljudi gde živimo i kako živimo", poručio je bivši ambasador.