Brnabić: Potpisani sporazumi ne derogiraju dogovore Beograda i Prištine

Sporazumi koje su lideri zapadnobalkanske šestorke potpisali na Samitu Berlinskog procesa, važni pre svega za mlade u regionu, čime je Srbija još jednom pokazala da je apsolutno za regionalnu saradnju, ističući da ti dokumenti ni na koji način ne derogiraju ono što je dogovoreno ili se dogovora u dijalogu Beogradu i Prištine, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

U Berlinu su potpisani sporazumi o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

"To su važni sporazumi, pre svega za mlade u regionu, o priznavanju akademskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, koji se sada odnosi na tri profesije - lekara, stomatologa i arhtekti, kao i o priznanju ličnih karata", rekla je Brnabić.

Ona je poručila da je za Beograd bilo važno da pokaže da je uvek za regionalnu saradnju, da je u interesu Srbije i građana da region bude bolje povezan, da bude bezbedniji, stabilniji, da imamo garantovan mir i stabilnost, da možemo da napredujemo.

Ukazala je da ovakvi sporazumi za Srbiju nije nešto preterano novo, zato što je već urađeno i u to većem obimu u okviru inicijative "Otvoreni Balkan", sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Brnabić je poručila da je posebno važno da ovi sporazumi ne derogiraju ono što smo dogovorili ili dogoravamo u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo. To nema nikakv uticaj na ono što smo dogovorili o ličnim kartama, što zadržava državnost Srbije na KiM i olakšava život Srbima na KIM. To je važno", rekla je Brnabić.

Otvoreni Balkan nije u suprotnosti sa Berlinskim procesom

Incijativa "Otvoreni Balkan" nije ni u kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom, već su to dva procesa koja mogu zajedno da se razvijaju, rekla je Brnabić i dodala je i tokom boravka u glavnom gradu Nemačke pozvala na veću podršku toj inicijativi.

Na pitanje novinara stoji li teza da je bolja saradnja u okviru "Otvorenog Balkana", nego u okviru Berlinskog procesa, Brnabić je odgovorila da nisu baš svi u Berlinu za "Otvoreni Balkan", odnosno da ima partnera koji tu inicijativu podržavaju, i onih koji to baš i ne čine.

"Ne vidim da je 'Otvoreni Balkan' u bilo kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom. To su dva procesa koja se zajedno razvijaju, apsolutno mogu zajedno da napreduju, u velikoj meri se podudaraju, mnogo je sličnih stvari koje radimo", rekla je Brnabić.

Razlika je, ukazala je premijerka, u tome što u okviru Berlinskog procesa i nekih drugih regionalnih inicijativa, poput Cefte, uvek mora da postoji saglasnost svih da bi se nešto uradilo, što odugovlači proces, a i nije sigurno da će ga onda svi implementirati. U okviru "Otvorenog Balkana" verujemo i vidimo naše nacionalne interese i, ako imamo inicijative, neko može, neko ne mora da potpiše, ali to ide, rekla je ona.

"Dve zemlje mogu nešto da urade bez treće, ili tri bez, nadam se sutra pet. Tu je sve potpuno pragmatično, ne moramo da čekamo saglasnost svih da bi se nešto implementiralo među zemljama učesnicama", pojasnila je premijerka.

Kako da poštujemo sporazume, kada EU ne može da garantuje ni one ranije potpisane?

Odgovarajući na pitanja novinara, Brnabićeva je rekla da ne može da bude optimistična kada je prošlo skoro 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a još uvek nije formirana Zajednica srpskih opština.

"Još uvek ZSO ne postoji. Kurti je govorio da neće da implementira Briselski sporazum, a sa druge strane nas pritiskaju da idemo na druge ili finalne sporazume, kako god ga nazivali. Kako ćete onda, to sam pitala, kada 10 godina nije implementiran prvi sporazum. Tu se radi i o kredibilitetu EU, jer je tu, pored potpisa Beograda i Prištine, i potpis EU", naglasila je ona i upitala kako druge sporazume da poštujemo kada EU ne može da garantuje implementaciju ranije potpisanih sporazuma.

Podsetila je da je Aljbin Kurti od početka sukoba u Ukrajini govorio kako će Srbija da iskoristi tu situaciju, ali da se pokazalo sve suprotno, pošto upravo Priština čini sve da destabilizuje region, kao i da je ukinula osnovna ljudska prava Srbima na severu KiM.

Brnabićeva je napomenula da sa druge strane, moramo da budemo konstruktivni.

"Svakako su svi ovde rauzmeli, počev od Šolca do drugih, da je Srbija ovde bila konstruktivna i da smo u pregovorima o ova tri sporauzma pokazali fleksibilnost i želimo da damo sve od sebe da ovo bude drgačiji region", naglasila je premijerka.

Borelj i Lajčak za neutralne tablice, ali ne mogu ništa da urade

Brnabić kaže da, i pored potpisivanja tri sporazuma o mobilnosti na Zapadnm Balkanu, nije optimistična posle današnjih razgovora na samitu u Berlinu, zato što, kako je rekla, EU dozvoljava da se ne poštuju raniji sporazumi između Beograda i Prištine, na koje je i Brisel stavilo svoj potpis, i još nas teraju da poštujemo i sklapamo neke nove sporazume.

Premijerka je u Berlinu razgovarala i sa Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom o pitanju preregistraciji tablica na KiM i istakla da je Aljbin Kurti prekršio sve sporazume, iz 2011, 2016. i 2021. godine, kao i da je jednostrano ukinuo statusno neustralne KS tablice.

Oni se slažu da je to tako i da treba da postoje statusno neutrlane tablice, ali da ne mogu ništa da urade, dodala je premijerka.

"Meni je to poražavajuće", istakla je Brnabićeva.